Манастир Свети Атанасије у селу Журче

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Свети Атанасије у селу Журче
Журчевски манастир
Основни подаци
ЈурисдикцијаМакедонска православна црква — Охридска архиепископија
ПосвећенСвети Атанасије
Држава Северна Македонија

Журчевски манастир је средњовековни манастир у области Железника у југозападном делу Северне Македоније.[1] Манастир се налази у близини села Журче, отуда и име. До њега води асфалтни пут дужине 3 км од села.[2]

Некада је у манастиру била развијена просветна и књижевна делатност, тако да је постојала библиотека у којој се стварала богослужбена литература, а библиотека је имала и улогу школе.

Историја[уреди | уреди извор]

Првобитна манастирска црква подигнута је 1121. или 1122. године.[3] или 1122. године. Познато је да цркву никада нису запалиле османске власти. У данашњем облику подигнута је и осликана 1617. године, док је припрата на западу проширена и осликана 1622. године. У првим деценијама 19. века у оквиру манастира изграђени су конаци. Међутим, они су порушени 1895. године, а око 1900. године манастир је потпуно напуштен. Нови конаци су изграђени после Првог светског рата и данас су у добром стању.

Објекти[уреди | уреди извор]

Основни подаци о историји манастирске цркве посвећене Светом Атанасију налазе се у оба сачувана натписа. Први је исписан изнад улазних врата и из њега се сазнаје да је данашња црква подигнута 1617. године за време игумана и јеромонаха Јосифа, а као ктитор се помиње Петко Велов из Битоља. Натпис такође показује да је осликавање цркве почело у мају, а завршено у августу 1617. године. Други натпис је веома обиман и исписан је у отвореном трему око куполе. Познато је да је трем обновљен и живописан 1622. године, трудом игумана и еромонаха Венетића, као и православних хришћана.

Црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, са петоугаоном апсидом у задњем делу окренутом ка истоку. Објекат је полулучно засведен и једини улаз је фронтално окренут према западу. Испред улаза је отворени трем засвођен слепом куполом постављеном на четири дрвена стуба. Дрвени стубови су међусобно повезани полукружним луковима, а прелаз са квадратне на кружну основу куполе изведен је уз помоћ привесака. Овако проширен трем је јединствен у региону Демир Хисара, а чини храм реткост и шире.[4]

Живопис има значајно место у развоју српског познијег црквеног сликарства Поред ликова и композиција типичних за многе цркве краја 16. и почетка 17. века (Богородице Оранте, која има на грудима срцаст медаљон са малим Христом, Лествица Јаковљевих, и разнобојних медаљона на цветном позадини и сл.), налазе се, на луцима који везују стубове, и ликови наших националних светаца: Прохора Пчињског, Јоакима Сарандапорског, Гаврила Лесновског, Јована Рилског, Симеона Немање и Светог Саве (ликови иду редом од северног дела западног лука око трема, само су на истомном луку Лествице Јаковљеве).[5]

Конаци[уреди | уреди извор]

Конаци су вероватно подигнути у првим деценијама 19. века. У то време у њима је радила библиотека коју су свештеници користили за писање, превођење и стварање богослужбених дела. Библиотека је коришћена и као школа, у којој су се школовали ђаци из села Журче и околних села. Из библиотеке је сачуван мањи број рукописа и књига, од којих су најстарија Апостолска читања објављена у Цариграду 1870. и Октобарски минарет објављен у Кијеву 1891. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јелена Павловска, Наташа Ниќифоровиќ и Огнен Коцевски. Карта на верски објекти во Македонија. Скопље: Комисија за односи во верските заедници и религиозните групи Менора. ISBN 978-608-65143-2-7. 
  2. ^ Тасевска, Даниела (2019). „ФИЛОСОФИЯ НА ОБРАЗОВАТЕЛНИЯ ПОДХОД „ОБУЧЕНИЕ В ПРАВА НА ДЕТЕТО. БАЛКАНСКЕ СИНТЕЗЕ (1): 19—29. ISSN 2406-1190. doi:10.46630/bs.1.2019.02. 
  3. ^ Манастир Св. Атанасиј Александриски кај Журче Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2016), официјално мрежно место на Општина Демир Хисар.
  4. ^ Ḱornakov, Dimitar (1991). Makedonski manastiri. Niko P. Tozi. Skopje: Matica makedonska. ISBN 9989-48-558-5. OCLC 469935586. 
  5. ^ „PERIODICA”. periodica.fzf.ukim.edu.mk. Приступљено 2022-06-03.