Манастир Светог Николе у селу Псачи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Црква Светог Николе (вишезначна одредница).
„Псача” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Псача (вишезначна одредница).
ЕкспедицијаРанковце82.jpg

Манастир Светог Николе Псача се налази 14 km од Криве Паланке код истоименог села у републици Македонији у коме према попису из 2002. године живи 538 Македонаца[1][тражи се извор од 12. 2009.]. Подигао га је српски великаш кнез Паскач[2], или његов син севастократор Влатко[3], који је овај храм 1358. приложио манастиру Хиландару. Црква је довршена око 1354. године и значајна је по реалистичним приказима краља Вукашина (краљ савладар 13651369, самостално 1369—1371) и цара Уроша (1355—1371) у савладарском односу[4].

Изглед манастирске цркве[уреди]

Манастирска црква је првобитно имала основу издуженог уписаног крста са једним кубетом изнад средишњег дела цркве и припратом над којојм се налази још једно кубе, док је кров направљен од камених плоча. Кубе је касније уклоњено, тако да сада манастирска црква више по облику подсећа на тробродну базилику, него на цркву са основом издуженог уписаног крста[5].

Најзначајније фреске[уреди]

Ктиторска композиција у Псачи, кнез Паскач и севастократор Влатко са породицом

До данас је делимично опстао првобитни архитектонски изглед цркве и њен живопис (рађен између 1365. и 1371. године) који се одликује финим детаљима и композицијама блиским животу[2]. Посебно се истичу веома реални портрети ктитора и његове породице на којима су представљени[6]:

  • кнез Паскач
  • кнегиња Озра
  • Севастократор Влатко
  • Влаткова супруга Владислава
  • три сина Влатка и Владиславе (Стефан, Урош и још један непознатог имена (можда Угљеша))

а са историјске стране су значајни прикази ктиторових суверена:

приликом чијег је представљања, Вукашин јасно представљен као савладар са Урошеве десне стране, што сведочи о владарској хијерархији у Српском царству[4].

Поред реалних приказа историјских личности, у живопису се истичу прикази из живота светог Николе, као и композиције Богородичина смрт и Причешће апостола[6].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови (македонски)
  2. 2,0 2,1 „Југославија - туристичка енциклопедија (I књига)“, Београд 1958.
  3. Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  4. 4,0 4,1 Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. 
  5. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање), Београд 1985.
  6. 6,0 6,1 „Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]