Крива Паланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Крива Паланка
Kriva Palanka.JPG
Крива Паланка
Застава
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Област Североисточна област
Самоуправа Општина Крива Паланка
Основан 1633.
Становништво
Становништво
 —  14558
Географске карактеристике
Координате 42°12′24″ СГШ; 22°20′13″ ИГД / 42.206710224549845° СГШ; 22.33699137105575° ИГД / 42.206710224549845; 22.33699137105575Координате: 42°12′24″ СГШ; 22°20′13″ ИГД / 42.206710224549845° СГШ; 22.33699137105575° ИГД / 42.206710224549845; 22.33699137105575
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 651 м
Површина 480,81 км2
Крива Паланка на мапи Републике Македоније
Крива Паланка
Крива Паланка
Остали подаци
Градоначелник Борјанчо Мицевски (СДСМ)
Поштански број 1330
Позивни број (0)31
Веб-сајт
krivapalanka.gov.mk

Крива Паланка је град у Републици Македонији, у североисточном делу државе, подно Осоговских планина. Крива Паланка је седиште истоимене општине Крива Паланка.

Кроз Криву Паланку протиче Крива Река. У близини Криве Паланке се налази манастир Свети Јоаким Осоговски. Град је удаљен од Куманова 60 км, а од Скопља 100 км. У општини живи преко 20 хиљада становника. Крива Паланка се налази близу граничног прелаза са БугарскомДеве Баир“. Градоначалник је Борјанчо Мицевски.

Порекло назива[уреди]

Име града потиче од турског назива за Криву реку, „Егри Дере“ (егри=крива, дере=река), на чијим обалама лежи град.[1] Ерги Дере био је стари назив града. Временом је реч „паланка“ заменила турску реч „дере“.

Природни услови[уреди]

Град Крива Паланка је смештен у крајње североисточном делу Републике Македоније, близу државне тромеђе са Србијом и Бугарском. Од најближег града, Куманова град је удаљен 60 км источно, а од главног града Скопља 100 км источно.

Рељеф: Крива Паланка се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено у узаној долини Криве реке, на приближно 650 m надморске висине. северно од града издижу се планине Герман и Билина, а јужно Осоговске планине.

Клима у Кривој Паланци је континентална.

Воде: Кроз Криву Паланку протиче Крива Река, која дели град на северни и јужни део.

Историја[уреди]

Манастир светог Јоакима Осоговског у близини Криве Паланке
Крива Паланка и Крива Река

Крива Паланка је један од најмлађих градова у Републици Македонији. Град је под именом „Ерги Дере“ основао турски везир Бајрам-паша, као утврду за заштиту важног караванског пута од Скопља за Софију. Град је био намењен јачању ове области Македоније. У турским документима је забележено да је град основан 1633. године по хришћанском, односно 1403. године по муслиманском календару. Тај документ, који је био написан на плочи, чуван је на улазу у на тврђаву и био је написан арапском азбуком. Касније је плоча премештена у џамију, која се налазила у самом средишту града. Данас се ова плоча са датумом оснивања града чува у Историјском музеју у Скопљу.

Добар положај на коме се налази, овом малом насељу је омогућио да прерасте у веће насељено место. Према пописима из 19. века, град се водио као место насељено Бугарима (хришћанима) и Турцима (муслиманима).

За време Карпошевог устанка 1689. године, Крива Паланка заједно са околином била је важно упориште његових устаника. Због тога су након гушења устанка, османске власти провеле масовног притиска на становништво, па и насилна пресељења у друге крајеве. У граду је образован значајан хришћански слој, који је у 19. веку на својим плећима понео преображај и развој града у град са хришћанским и православним манирима. Током овог периода у Криву Паланку долази Јоаким Крчовски, који је помогао локалним трговцима од 1814—1819. године, и који је у Будиму одштампао својих пет познатих књига, уз то одржавши и јавни говор. Крчовски не само да је развио потребу за описмењавањем, већ је извршио и пресудни подстицај за оснивање црквено-ћелијне школе 1817. године. која је била смештена у приватној кући, у чијој близини је 1833. године, уз велики допринос локалног трговца Давида Јереја, изграђена градска Црква Светог Димитрија.

Крива Паланка је крајем 19. века била варош са 4-5.000 становника, а поред Турака има доста православних, међу којима и Власа сточара који номаде. Преко Дурачке реке водио је тада камени мост, а преко Криве реке су три лоше дрвене ћуприје. Дућани и занатске радње су све у низу, око ућумата (суднице). У околини има мало кречњака па су куће зато ретко окречене. Од култура доста има шљива, од којих се прави ракија шљивовица. Од јавних здања ту су две џамије и једна текија са 2-3 дервиша. Срби и бугарски егзархисти деле једне цркву на крају вароши. Српска школа је такође на крају насеља а отворена 1894. године.[2]

Након Првог балканског рата 1912. године, османлије су напустиле Криву Паланку, те је она потпала под власт Краљевине Србије све до 1915. године. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, окупирали су је Бугари. Након рата ту је саграђена спомен-капела изгинулим српским ратницима за ослобођење.[3] Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС и тад први пут постаје средиште општине. Тад је изграђено и неколико значајних грађевина: зграда општине, официрски дом, зграда гимназије, болница итд. Тад је направљена и прва регулација корита Криве Реке и први урбанистички план. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас. За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Криву Паланку су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Крива Паланка је према последњем попису из 2002. године имала 14.558 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
13.758 94,50 %
Роми
  
668 4,58 %
Срби
  
88 0,60 %
Турци
  
2 0,01 %
Власи
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
остали
  
39 0,26 %
укупно: 14,558

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Економија[уреди]

Још од настанка града, трговина је најразвијенија грана економије због близине бугарске границе. Друге развијене гране су земљорадња (највише се узгаја кромпир а у мањој мери кукуруз, пшеница, јечам, раж, овас и др.) и рударство (познатији рудници су рудник олова и цинка Тораница и рудник „Бентомак”). У центру Криве Паланке постоји више старих занатских радњи попут часовничара, казанџија, оптичара и других занатлија који и даље активно раде. У центру града налази се и робна кућа, а на ободима града постоји неколико пилана и постројења за сечу и обраду дрвета за огрев и намештај.

У граду се налази неколико обданишта, три основне школе и гимназија „Ѓорче Петров“.

Због свог географског положаја град се налази са европском железничком коридору Г-8 и то је разлог што већ дуго година постоји план за продужетак железничке пруге од Куманова до Криве Паланке и даље до границе са Бугарском. Изградња прве деонице ове пруге је у току и до сада је изграђено 8 километара пруге од Куманова до места Бељаковце а крај свих радова очекује се 2023. године. [4]

У плану је и скорија реализација пројекта гасификације града за шта је већ обезбеђен новац.

Културне знаменитости[уреди]

Поред града налази се манастир светог Јоакима Осоговског. Основан је у 12. веку и познат је и по имену „Сарандапор“.

По предању, његов оснивач био је пустињак и чудотворац Свети Јоаким Осоговски или Св. Јанићије Осоговски[5] (по српски). Данашњи изглед потиче из 19. века, када је манастир у потпуности обновљен.

Занимљивости[уреди]

Околина овог малог планинског градића богата је рудама (локалитет из античких времена), па су је у 13. веку населили Саси, који су се временом стопили са словенским становништвом. Но и данас постоје њихови трагови у бројним топонимима, који имају немачко порекло (нпр. планина и село Герман, село Луке, планина Осогово итд).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ "Политика", Београд 3. јун 2018. године
  4. ^ „Ќе имаме железничка пруга помеѓу Бугарија и Македонија до 2023 година - Tatkovina”. Tatkovina (на језику: бугарски). 2018-05-18. Приступљено 2018-07-08. 
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]