Куманово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили село у општини Пирот, погледајте чланак Куманово (Пирот).
Куманово
The square of Kumanovo (2).JPG
Градски трг у Куманову

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Република Македонија
Област Североисточна област
Самоуправа Општина Куманово
Основан 1519.
Становништво
Становништво 70.842
Географске карактеристике
Координате 42°08′09″ СГШ; 21°43′05″ ИГД / 42.13583326689603° СГШ; 21.718055638786605° ИГД / 42.13583326689603; 21.718055638786605 Координате: 42°08′09″ СГШ; 21°43′05″ ИГД / 42.13583326689603° СГШ; 21.718055638786605° ИГД / 42.13583326689603; 21.718055638786605
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 333 m
Површина 509,48 km²
Куманово на мапи Републике Македоније
Куманово
Куманово
Куманово на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Градоначелник Зоран Дамјановски (СДСМ)
Поштански код 1300
Позивни број (0)31
Регистарска ознака КУ
Веб-сајт kumanovo.gov.mk

Куманово (алб. Kumanovë) је трећи по величини град у Републици Македонији, после Скопља и Битоља. То је и седиште истоимене општине Куманово, као и главно градско насеље Североисточне области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Македоније на надморској висини од 333 метра. Кроз њега протичу реке Липковска река, Којнарска река и Кумановска Река.

Куманово има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу. Куманово је такође везано за важне тренутке српске историје, посебно у вези Првог балканског рата (споменик на Зебрњаку).

Историја[уреди]

Претпоставља се да име града потиче од Кумана, туркијског племена које се овде доселило у 12. и 13. веку.

Место се први пут помиње 1519. у једном од докумената из турских архива у Истанбулу. Крајем 16. и почетком 17. века Куманово је постало варош и центар нахије. Турски путописац Евлија Челебија помиње да је 1660. у Куманову постојало: 600 кућа покривених ћерамидом, џамија, медреса, каравансарај, више радњи и млинова. У овом крају је избио Карпошев устанак 1689. у коме су се устаници уз помоћ Аустријске војске борили против Турака.

У близини Куманова, 23. октобра 1912, одиграла се позната Кумановска битка у којој су српске снаге поразиле турску војску и натерале је на повлачење. Ово је била једна од одлучујућих битака Првог балканског рата. На локалитету Зебрњак, у близини бојишта, изграђен је споменик који су Бугари делимично срушили у време Другог светског рата. За време бугарске окупације Македоније је било намјерно спровођено рушење српских здања (црква, споменика,...) у виду бугаризације Македоније.

Прави индустријски развој Куманово је доживело после Другог светског рата. Антифашистички устанак у Македонији је избио 11. октобра 1941. у Прилепу и Куманову. У Куманову је 1999. године потписан Војнотехнички споразум између НАТО-а и Војске Југославије, познат и као Кумановски споразум, којим је окончана НАТО агресија на СРЈ.

Становништво[уреди]

Према попису из 2002. године у граду Куманову је живело 70.842 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
42.840 60,47 %
Албанци
  
18.277 25,79 %
Срби
  
4.727 6,67 %
Роми
  
4.042 5,70 %
Турци
  
256 0,36 %
Власи
  
108 0,15 %
Бошњаци
  
14 0,01 %
остали
  
578 0,81 %
укупно: 70,842

Привреда и комуникације[уреди]

У граду постоји значајна метална и текстилна индустрија. Куманово има добре путне и железничке комуникације са Велесом, Скопљем и Србијом на северу. Пут преко Криве Паланке води до бугарске границе. Скопски аеродром се налази око 20 километара јужно од града.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]