Манат (митологија)
Манат (Мануту; на арапском: مناة; mnt, mnh, mnwt: „судбина“, „участ“) је древносемитско божество и арапска богиња из предисламског периода, једна од три главне богиње у Меки;[1] спомиње се Курану.[2] Била је поштована на целом Арабијском полуострву, а нарочито у северним и централним крајевима, и била је ћерка Алаха и Алат, царица подземног царства и сестра богиње Уза (у Централној Арабији – као њена ћерка). Распрострањено је било схватање о њој као богињи судбине и казне због складног звучања њеног имена на арапском "Маник" ( "судбина").[3] Била је такође поштована као краљица загробног живота и чувар мира мртвих ; у Набатејском царству је поштована као покровитељ сахрана. Древни Грци су их поистовећивали са Тихом и Немезом, претежно у областима са центром у Набатеји и Палмири. Велики храм посвећен Манат подигнут је у Медини као средишту племенских окупљања. Неки од истраживача сматрају је заштитником Медине.[4]Њеним статуама се клањало као божанствима кое се се налазила у кућама верника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Book of Idols (Kitāb al-Asnām) by Hishām Ibn al-Kalbī Section: Manah (Manat)
- ^ „Свещен Коран. Сура 53, 20.”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 19. 04. 2017.
- ^ Православная Энциклопедия. Аравия.
- ^ Манат (Мануту)