Тиха

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За друге употребе, погледајте Тиха (вишезначна одредница).
Тиха, Галерија Канделабри, Ватикан

Тиха, (грч. Tykhe) (лат. Fortuna), је једно од судбинских божанстава, богиња случајности и среће.

По Хесиоду, кћи Океана и Тетије, а по Пиндару, једна од Мојри. Тиха је ћудљива, непредвидљива и понекад неправедна, живела је на Олимпу и највише је била у друштву Зевса. Од осталих богова најприснија је била са богом богаства Плутом, кога је одгајала заједно са Ејреном, богињом мира. Атрибути богиње Тихе су:

  • крма (која означава управљање људском судбином)
  • кугла (која стоји за променљивост среће)
  • рог изобиља (за богатство и дарове среће).

Рог потиче од козе Амалтеје, која је својим млеком отхранила Зевса, јер га је његова мајка Реја морала напустити после рођења на Криту.

У Аргу, Паламед је своје коцке подарио Тихином светилишту. Култ Тихе је тада био још неразвијен и њен храм је био слабо посећен.

Култ Тихе се нарочито проширио у хеленистичко доба, кад се она — у време великих промена у свету и афирмације појединачне иницијативе — сматрала за најважније божанство.

Код Менандра и његових савременика, Тиха је основно начело које одређује људски живот и судбину града. У малоазијским грчким градовима тиха је била веома поштована као заштитница градова. Она је имала своје јавне и приватне култове, подизани су јој храмови и статуе, а приношене крвне и бескрвне жртве.

Код Римљана је поистовећена са врло поштованом богињом Фортуном.

О омиљености Тихе сведочи и чињеница да су лична имена која садрже тај корен (у значењу нашег Срећко) врло честа, (Тихомир, Тихана, Тијана, Тихо Брахе итд.) нарочито од I века п. н. е.

Антички уметници често су сликали Тиху. Као заштитницу градова приказивали су је како седи, а глава јој је била украшена венцем у облику градских бедема.[1][2][3][4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tyche”. britannica.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  2. ^ „TYKHE”. theoi.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  3. ^ „Tyche”. greekgodsandgoddesses.net. Приступљено 24. 1. 2021. 
  4. ^ „TYCHE IN GREEK MYTHOLOGY”. greeklegendsandmyths.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  5. ^ „Tyche”. ancient-greece.org. Приступљено 24. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]