Мансур ел Халаџ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мансур ел Халаџ
Hallaj.jpg
Погубљење Мансура ел Халаџа
Датум рођења 857.
Место рођења
Датум смрти 26. март 922.
Место смрти Багдад
 Абасидски халифат

Мансур ел Халаџ (Mansur Al-Hallaj; 857922) је био персијски мистик, песник, писац и суфи учитељ. Погубљен је због јереси од Абасида.

Халаџ је био познат по својим екстатичним изјавава, попут: „Ја сам Истина“ (анал-Хак). У суфијском начину изражавања, ово може бити схваћено и као објава сједињења са Богом, кога су они називали Истином, али ортодоксном исламском уху то је био највиши облик богохуљења. Његове речи: „ana al-hak“ („Ја сам истина“, односно бог) допринеле да буде осуђен и погубљен.[1]

Изазвао је реакције тадашње јавности својим хвалоспевом куранском Сатани (Иблис) који је одбио да се поклони пред Адамом када је Бог наредио свим својим бићима да тако учине (2:28-34). Ово одбијање је са његове стране интерпретирано више као монотеистичка верност него као зла непокорност.[2]

Мансур ел Халаџ је био мучен и погубљен у Багдаду 26. марта 922. године, како због свог екстремног религијског става, тако и због својих политичких веза.[2]

Извори[уреди]

  1. Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 285-286), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  2. 2,0 2,1 Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.