Мансур ел Халаџ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мансур ел Халаџ
Hallaj.jpg
Погубљење Мансура ел Халаџа
Датум рођења 857.
Место рођења Ardakan
Датум смрти (922-03-26)26. март 922.
Место смрти Багдад
 Абасидски халифат

Мансур ел Халаџ (Mansur Al-Hallaj; 857922) је био персијски мистик, песник, писац и суфи учитељ. Погубљен је због јереси од Абасида.

Халаџ је био познат по својим екстатичним изјавава, попут: „Ја сам Истина“ (анал-Хак). У суфијском начину изражавања, ово може бити схваћено и као објава сједињења са Богом, кога су они називали Истином, али ортодоксном исламском уху то је био највиши облик богохуљења. Његове речи: „ana al-hak“ („Ја сам истина“, односно бог) допринеле да буде осуђен и погубљен.[1]

Изазвао је реакције тадашње јавности својим хвалоспевом куранском Сатани (Иблис) који је одбио да се поклони пред Адамом када је Бог наредио свим својим бићима да тако учине (2:28-34). Ово одбијање је са његове стране интерпретирано више као монотеистичка верност него као зла непокорност.[2]

Мансур ел Халаџ је био мучен и погубљен у Багдаду 26. марта 922. године, како због свог екстремног религијског става, тако и због својих политичких веза.[2]

Извори[уреди]

  1. Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 285-286), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  2. 2,0 2,1 Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.