Марија Трандафил
Марија Трандафил | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 25. децембар 1816. |
| Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
| Датум смрти | 14. октобар 1883. (66 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Аустроугарска |
Марија Трандафил (Нови Сад, 25. децембар 1816 — Нови Сад, 14. октобар 1883) је била позната српска добротворка, која се понекад назива „највећом српском добротворком”[1]. Одликована је орденом Црвеног крста.[2] Између осталог, подигла је зграду за сиротиште у којој се данас налази седиште Матице српске (од 1927.) [1].
Биографија
Марија Поповић је рођена у Новом Саду, 1816. године, угледној ћурчијској породици Поповић, која је била грчког порекла. Не зна се много о њеном школовању, а постоје подаци да је била писмена и да је читала немачку литературу. Удала се за Јована Трандафила, грчког трговца крзном из Ердеља (Трансилванија), који овом женидбом добија право за насељавање у Нови Сад и статус слободног грађанина вароши. Тада купује кућу у Главној улици («Својина») у коју се усељава са супругом. Веома брзо је успешном трговином удвостручио свој капитал.
Пошто су им деца рано умрла, као и Маријина браћа, отац и мајка, читаву имовину породице Поповић остављају завештањем својој кћерци. Након смрти Јована Трандафила, Марија се враћа у своју родну кућу «Код иконе» где и умире 1883. године. Тела Трандафилових покопана су у крипти Николајевске цркве у Новом Саду. Сву своју имовину Марија је завештала Српској православној цркви и Матици српској.
Добротворни рад
Зарађени новац Марија и Јован Трандафил улагали су, пре свега, у куповину кућа и у добротворне сврхе. Од 476 јутара земље образовали су задужбину за школовање сиромашне, даровите деце. Један део имовине поклонили су болницама у Новом Саду, Сомбору и Осијеку, а обновили су и Николајевску цркву у Новом Саду, иконостас Успенске цркве, као и јерменско-католичку цркву. Мермерни крст, који се данас налази у Саборној цркви у Новом саду, направљен је по налогу Марије Трандафил. За време Првог српско-турског рата (1876.) је била председница одбора за прикупљање помоћи рањеницима.
Основала је Завод за српску православну сирочад, под управом Матице српске, а новчано је помогла и подизање здања Завода. Зграда је завршена 1912. године, када је у ово здање смештена и градска читаоница.
Након смрти Марије Трандафил, у локалу куће «Код иконе» отворена је чувена апотека «Код спаситеља», а од 1913. године ту је радила Поповићева апотека, која је национализована половином 20. века.
Извори
- ^ а б Matica srpska, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ www.novisad.rs, Приступљено 12. 4. 2013.
Литература
- Г. Стојаковић, Знамените жене Новог Сада, I, Нови Сад 2001.