Пређи на садржај

Маријус Петипа

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријус Петипа
Маријус Петипа
Датум рођења(1818-03-11)11. март 1818.
Место рођењаМарсељФранцуска
Датум смрти1910.(1910-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (91/92 год.)
Место смртиГузруфРуска Империја
СупружникMariia Surovshchikova-Petipa, Lyubov Savitskaya
РодитељиJean-Antoine Petipa

Маријус Петипа (фр. Michel-Victor-Marius-Alphonse Petipa, рус. Мариус Иванович Петипа; Марсељ, 11. март 1818 — 14. јул 1910,[1] Гурзуф на Криму), био је француско-руски балетан и кореограф. Сматра се за оца класичног балета, у којем је комбиновао француске и италијанске утицаје са руским балетом.

Каријеру је започео као балетан у Бордоу и Мадриду. Маријус се 1847. доселио у Санкт Петербург и преузео улогу главног балетана (Premier danseur) Царског позоришта. Тамо је у балету Маријинског театра (касније: Балет Киров) доживео своје највеће успехе. Радио је са бројним композиторима, попут Чезаре Пуњија, Лудвига Минкуса, Рикарда Дрига и П. И. Чајковског. Под његовим уметничким руководством настале су продукције балета: Минкусова Бајадера, Глазуновљева Рајмонда и балети Чајковског Трнова ружица, Крцко орашчић и прерађена верзија Лабудовог језера (заједно са Лавом Ивановом). У Санкт Петрбургу напредовао је до позиције директора балета (Premier Maître de Ballet).

Под Петипиним покровитељством своје образовање и каријеру су започеле неке знамените балерине: Матилда-Марија Кашесинскаја, Олга Преображенскаја и Ана Павлова.

Око 1903. нови директор Царског позоришта Тељаковски покушао је да потисне остарелог Петипу, сматрајући да је његове време прошло и да треба пружити прилику новим тенденцијама. Петипа је и поред хроничне болести наставио да ради, углавном прерађујући раније балете. Олга Преображенскаја је за њега изјавила:

... када сам се придружила Царском балету 1889, (Петипа) је био прави мајстор. Увек сам сматрала да сам срећна што сам познавала таквог генија, јер кад је Петипа ушао у своје 80е, његова уметност је достигла невиђене висине. Захваљујући његовој генијалности наш балет није имао премца у целој Европи.

Године 1907. Петипа се повукао на Крим где је написао мемоаре (1906/07) и издао своје дневничке записе. Петипин отац Жан Антоан Петипа је такође био кореограф и директор балета, а брат Лисијен Петипа је био један од најпопуларнијих балетских играча свога времена.

Нант, Француска

[уреди | уреди извор]
  • Le Droit du seigneur (1838)
  • La Petite Bohémienne (1838)
  • La Noce à Nantes (1838)

Бордо, Француска

[уреди | уреди извор]
  • La Jolie Bordelaise (1840)
  • L’Intrigue amoureuse (1841)
  • La Vendange (1842)
  • Le Langage des fleurs (1844)

Мадрид, Шпанија

[уреди | уреди извор]
  • Carmen et son toréro (1845)
  • La Perle de Séville (1845)
  • L’Aventure d’une fille de Madrid (1845)
  • Départ pour la course des taureaux (1845)
  • La Fleur de Grenade (1846)
  • Forfasella ó la hija del infierno (1846)
  • Alba-Flor la pesarosa (1847)

Imperial Bolshoi Kammeny Theatre, Санкт Петербург

Марински театар, Санкт Петербург

Друга места у Русији

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биография”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2. 3. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Beaumont, Cyrl W. Complete Book of Ballets.
  • Garafola, Lynn / Petipa, Marius. The Diaries of Marius Petipa. Trans, Ed., and introduction by Lynn Garafola. Published in Studies in Dance History. 3.1 (Spring 1992).
  • Guest, Ivor Forbes. Jules Perrot - Master of the Romantic Ballet.
  • Guest, Ivor Forbes. Letters from a Ballet Master - The Correspondence of Arthur Saint-Léon. Introduction by, and Edited by Ivor Guest.
  • Nekhendzi, A. (comp.) "Marius Petipa, Materials, recollections, articles" (Marius Petipa, Materialy, vospominaniya, stat'i) Ed. Yuri Slonimsky et al. (Leningrad State Theater Museum 1971).
  • Petipa, Marius. Memuary Mariusa Petipa solista ego imperatorskogo velichestva i baletmeistera imperatorskikh teatrov (The Memoirs of Marius Petipa, Soloist of His Imperial Majesty and Ballet Master of the Imperial Theatres).
  • Wiley, Roland John. Dances from Russia: An Introduction to the Sergeyev Collection Published in The Harvard Library Bulletin, 24.1 January 1976. * Wiley, Roland John, ed. and translator. A Century of Russian Ballet: Documents and Eyewitness Accounts 1810-1910.
  • Wiley, Roland John. The Life and Ballets of Lev Ivanov.
  • Wiley, Roland John. Tchaikovsky's Ballets.