Маријус Петипа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маријус Петипа
Marius Ivanovich Petipa.jpg
Маријус Петипа
Датум рођења 11. март 1818.
Место рођења Марсељ
Датум смрти 1910.
Место смрти Gurzuf

Маријус Петипа (франц. Michel-Victor-Marius-Alphonse Petipa, рус. Мариус Иванович Петипа; 11. март 1818, Марсељ—14. јул 1910, Гурзуф на Криму), био је француско-руски балетан и кореограф. Сматра се за оца класичног балета, у којем је комбиновао француске и италијанске утицаје са руским балетом.

Каријеру је започео као балетан у Бордоу и Мадриду. Маријус се 1847. доселио у Санкт Петербург и преузео улогу главног балетана (Premier danseur) Царског позоришта. Тамо је у балету Маријинског театра (касније: Балет Киров) доживео своје највеће успехе. Радио је са бројним композиторима, попут Чезаре Пуњија, Лудвига Минкуса, Рикарда Дрига и П. И. Чајковског. Под његовим уметничким руководством настале су продукције балета: Минкусова Бајадера, Глазуновљева Рајмонда и балети Чајковског Трнова ружица, Крцко орашчић и прерађена верзија Лабудовог језера (заједно са Лавом Ивановом). У Санкт Петрбургу напредовао је до позиције директора балета (Premier Maître de Ballet).

Под Петипиним покровитељством своје образовање и каријеру су започеле неке знамените балерине: Матилда-Марија Кашесинскаја, Олга Преображенскаја и Ана Павлова.

Око 1903. нови директор Царског позоришта Тељаковски покушао је да потисне остарелог Петипу, сматрајући да је његове време прошло и да треба пружити прилику новим тенденцијама. Петипа је и поред хроничне болести наставио да ради, углавном прерађујући раније балете. Олга Преображенскаја је за њега изјавила:

Викицитати „... када сам се придружила Царском балету 1889, (Петипа) је био прави мајстор. Увек сам сматрала да сам срећна што сам познавала таквог генија, јер кад је Петипа ушао у своје 80е, његова уметност је достигла невиђене висине. Захваљујући његовој генијалности наш балет није имао премца у целој Европи.”

Године 1907. Петипа се повукао на Крим где је написао мемоаре (1906/07) и издао своје дневничке записе.

Петипин отац Жан Антоан Петипа је такође био кореограф и директор балета, а брат Лисијен Петипа је био један од најпопуларнијих балетских играча свога времена.

Литература[уреди]

  • Beaumont, Cyrl W. Complete Book of Ballets.
  • Garafola, Lynn / Petipa, Marius. The Diaries of Marius Petipa. Trans, Ed., and introduction by Lynn Garafola. Published in Studies in Dance History. 3.1 (Spring 1992).
  • Guest, Ivor Forbes. Jules Perrot - Master of the Romantic Ballet.
  • Guest, Ivor Forbes. Letters from a Ballet Master - The Correspondence of Arthur Saint-Léon. Introduction by, and Edited by Ivor Guest.
  • Nekhendzi, A. (comp.) "Marius Petipa, Materials, recollections, articles" (Marius Petipa, Materialy, vospominaniya, stat'i) Ed. Yuri Slonimsky et al. (Leningrad State Theater Museum 1971).
  • Petipa, Marius. Memuary Mariusa Petipa solista ego imperatorskogo velichestva i baletmeistera imperatorskikh teatrov (The Memoirs of Marius Petipa, Soloist of His Imperial Majesty and Ballet Master of the Imperial Theatres).
  • Wiley, Roland John. Dances from Russia: An Introduction to the Sergeyev Collection Published in The Harvard Library Bulletin, 24.1 January 1976. * Wiley, Roland John, ed. and translator. A Century of Russian Ballet: Documents and Eyewitness Accounts 1810-1910.
  • Wiley, Roland John. The Life and Ballets of Lev Ivanov.
  • Wiley, Roland John. Tchaikovsky's Ballets.

Спољашње везе[уреди]