Марко Ковач

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Ковач
Датум рођења(1981-04-09)9. април 1981. (41 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ

Марко Ковач (Београд, 9. април 1981) српски је архитекта,[1][2][3] редитељ, сценариста,[4][5][6][7][8][9][10] пародичар, сатиричар,[11] илустратор,[12] музички аутор и аранжер.[9][10][13][14][15]

Члан је Инжењерске коморе Србије (ИКС), Организације музичких аутора Србије (СОКОЈ), као и Удружења филмских уметника Србије (УФУС).[16]

Син је новинара и публицисте Бранислава Ковача.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови које је написао режирао Марко Ковач
Год. Назив Жанр Награда
2007. Потписани 01 – Телефонска централа
2008. Потписани 02 - Шифра
2010. Потписани 03 - Воз
2011. Подбрадак потписаних (ТВ серија)
2013. Потписани 04 - Паја Шишкебаб
2014. Потписани 05 - Мобилизација
2016. Потписани 06 - Логор
2017. Потписани 07 - Гаража, освета и још понешто
2019. Потписани 08 - Трегер

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1998 – Прва награда за анимирани филм „Шах” на 31. ревији филмског и видео стваралаштва деце Југославије [17]
  • 2007 – Специјална награда Телекома Србије за кратки филм „Вук уједа” на фестивалу „Нова светлост” [18]
  • 2008 – Друга награда за кратки филм „Енергија са природних извора” на конкурсу ТВ Фокс за најбољи „Мој Индијана Џонс моменат” [19]
  • 2010 – Кратки филм „Београд 2010” увршћен у званични промотивни програм за Белдокс 2010
  • 2011 – Кратки филм „Осигурање” увршћен у званични промотивни спот за ФЕСТ 2011
  • 2011 – Награда „Шумски патуљак” за пародију традиционалног ТВ израза за филм „Потписани 01 – Телефонска централа” на Првој ревији независних оф-филмова Србије у српском Холивуду [20][21][22][23][24][25]
  • 2012 – Прва награда за кратки филм „Психо” на „Јаmeson J-Factory” фестивалу [26][27][28][29][30][31][5][32][33][34]
  • 2012 – Друга награда за кратки филм „Валтер” на „Јаmeson J-Factory” фестивалу [27]
  • 2012 – Трећа награда „Шумски патуљак” за филм „Потписани 03 - Воз” на Другој ревији независних оф-филмова Србије у српском Холивуду [35][36][37][38][39][40][41][42][43][25]
  • 2014 – Друга награда за кратки филм „Апокалипто” на „Јаmeson J-Factory” фестивалу [44]
  • 2015 - Награда публике за кратки филм „Гринвудо (Апокалипто)” на „Никон европском филмском фестивалу” [45][46]
  • 2015 - Главна награда за рекламу „Јухор дању, Јухор ноћу” на Јухоровом наградном конкурсу [47]
  • 2015 - Главна награда за кратки филм „Круг” у категорији „Уради сам” на Микро ФАФ 2015 [47][48]
  • 2016 - Као вишеструки лауреат претходних фестивала, Ковач је изабран да буде члан жирија на Петој ревији независних оф-филмова Србије у српском Холивуду [49][50]
  • 2017 - Ковач је примљен у Удружење филмских уметника Србије (УФУС) [16]
  • 2019 - Главна награда за најкреативнији аудио снимак (коментар) на конкурсу „Рукоментатор” организатора „Лидл Србија” [51][52]
  • 2021 - Скраћена верзија филма Потписани 7 под називом The Garage, the Revenge and Something Else (20 min) проглашена је финалистом септембарског фестивала Accord Cine Fest 2021.[53]
  • 2021 - Награда Најбољи музички видео - почасно признање за музички спот Friendly Plumbers - Is it really happening на октобарском фестивалу Accord Cine Fest 2021.[54][55]
  • 2022 - Скраћена верзија филма Потписани 7 под називом The Garage, the Revenge and Something Else (20 min) проглашена је четвртфиналистом фестивала Serbest International Film Festival (SIFF) 2022.[53]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вуковић, Б (19. 02. 2010). „Маракана добија кров, Партизан нови стадион”. Блиц. 
  2. ^ Вуковић, Б (31. 03. 2010). „Леп је центар...”. Блиц. 
  3. ^ Матовић, Н (24. 06. 2021). „Архитекта који се бави продукцијом разних филмских садржаја”. РТС. 
  4. ^ Масниковић, И (24. 05. 2015). „Од архитектуре живим, а живим за филм”. Политика. 
  5. ^ а б Дедић, М (28. 09. 2012). „Кад Преле и Глухи запуцају”. ТВ Новости. 
  6. ^ Масниковић, И (25. 01. 2009). „Преле и Глухи у Потписанима”. Политика. 
  7. ^ Масниковић, И (30. 01. 2009). „Отписани постали Потписани”. ТВ Ревија. 
  8. ^ Robi (2018-04-10). „Voodoo Popeye - Kosa riđa”. AbrašMEDIA (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  9. ^ а б „Nastavak legendarne sage o Mišel Fajfer: Vudu Popaj objavio pesmu "Otmičar II"”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20. 
  10. ^ а б Robi (2021-12-29). „Voodoo Popeye - OTMIČAR II”. AbrašMEDIA (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20. 
  11. ^ "Njuz.net"
  12. ^ Toholj, Igor. „ВИЛИНСКА ИГРА У СВЕТОЈ ШУМИ :: ДОМ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД””. ВИЛИНСКА ИГРА У СВЕТОЈ ШУМИ :: ДОМ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-27. 
  13. ^ „"Ova soba je moj karantin": Veliki povratak Vudu Popaja VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-02-13. 
  14. ^ javnosti, Glas, POVRATAK VUDU POPAJA Snimio pesmu za KRALJA CIGANSKE muzike, aktivirao i ŽONGLERA (VIDEO) (на језику: српски), Приступљено 2022-05-11 
  15. ^ „Voodoo Popeye izbacio novi singl - „Marley Bob“”. www.muzzik.tv. Приступљено 2022-09-14. 
  16. ^ а б "Ufus"
  17. ^ Лакић, Д (08. 07. 1998). „Цртана партија шаха”. Политика. 
  18. ^ „Нова светлост” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  19. ^ Р, Б (31. 05. 2008). „Мој Индијана Џонс моменат”. Блиц. 
  20. ^ „Прва ревија...”. Филмски центар Србије. 25. 07. 2011. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2012. Приступљено 24. 10. 2012. 
  21. ^ „Почиње ревија...”. Глас јавности. 12. 08. 2011. 
  22. ^ „Почиње ревија независних филмова”. Б92. 12. 08. 2011. 
  23. ^ „Историјат”. Потписани вебсајт. 2010. 
  24. ^ „Филмска магија”. Вести онлајн. 20. 08. 2011. 
  25. ^ а б Зупанц, Д (12. 08. 2013). „Небеска љуљашка у српском Холивуду”. Политика. 
  26. ^ "Psycho/Психо(Куда за викенд)" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  27. ^ а б Куртеш, А (01. 02. 2012). „Филмови за 60 секунди”. Политика. 
  28. ^ Радовић, М (01. 02. 2012). „„Психо” кандидат Србије у Лондону”. Блиц. 
  29. ^ „АТА старс", Приступљено 12. 4. 2013.
  30. ^ „Телеграф", Приступљено 12. 4. 2013.
  31. ^ „Курир" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  32. ^ „Стори" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  33. ^ „ИТ Решења", Приступљено 12. 4. 2013.
  34. ^ „„Урбан стандард"”. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2014. Приступљено 05. 12. 2013. 
  35. ^ Филмски центар Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2018), Приступљено 12. 4. 2013.
  36. ^ Б92, Приступљено 12. 4. 2013.
  37. ^ „SEEcult” вебсајт, Приступљено 12. 4. 2013.
  38. ^ Филмске радости Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014), Приступљено 12. 4. 2013.
  39. ^ РТС, Приступљено 12. 4. 2013.
  40. ^ Б92, Приступљено 12. 4. 2013.
  41. ^ Танјуг[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
  42. ^ Филмске радости Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014), Приступљено 12. 4. 2013.
  43. ^ Суперсте Архивирано 2013-02-22 на сајту Archive.today, Приступљено 12. 4. 2013.
  44. ^ "Apocalypto laureat Јаmeson-a"
  45. ^ „"Greenwoodo laureat Nikon-a"”. Архивирано из оригинала на датум 13. 03. 2016. Приступљено 12. 03. 2016. 
  46. ^ "Best Film As Voted By The Public"
  47. ^ а б "Carlos Trapez-Author"
  48. ^ „"MikroFAF"”. Архивирано из оригинала на датум 30. 01. 2016. Приступљено 11. 10. 2015. 
  49. ^ "Члан жирија"
  50. ^ "Пета ревија"
  51. ^ „"Rukomentator"”. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2019. Приступљено 31. 12. 2019. 
  52. ^ "Rukomentator2"
  53. ^ а б The Garage, the Revenge and Something Else [2021] [Full HD] (20 min) (на језику: српски), Приступљено 2021-11-12 
  54. ^ „October 2021 - Accord Cine Fest”. accordcinefest.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-12. 
  55. ^ FRIENDLY PLUMBERS - Is it really happening [OFFICIAL][HD][2016] (на језику: српски), Приступљено 2021-11-12 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Ковач&oldid=25215010”