Мартовка

С Википедије, слободне енциклопедије

Мартовка
Marzschnecklinge.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
H. marzuolus
Биномно име
Hygrophorus marzuolus
(Fr.) Bres. (1893)
Синоними[1]
  • Agaricus marzuolus Fr. (1821)
  • Limacium camarophyllum subsp. marzuolum (Fr.) Herink (1949)
  • Clitocybe marzuolus (Fr.) Sacc. (1887)

Мартовка (лат. Hygrophorus marzuolus) високо је квалитетна јестива гљива веома примамљивог укуса. Може се наћи у шумама поред букве, јеле, храста, кестена и борова, у планинским подручјима и у низијама,а често се мартовка развија под земљом или под маховином. Има је и у нашим крајевима: Словенији, средњој Хрватској и у источној Босни. Расте у периоду између јануара и маја.[2]

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук мартовке је величине од 5 до 12 центиметара. Облик је округласто испупчен, а како стари све се више испупчава. Кожица је глатка, али није лепљива ни слузава. Покривен је лишћем и маховином. Клобук може бити сиве боје, у додиру са светлом постаје црн или риђе боје. Површина му може бити светлија или тамнија.[2]

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи мартовке су дебели и до 3 милиметра,а широки од 6 до 12 милиметара. Веома су нежни, беле или сиве боје.[2]

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина мартовке је беле боје.[2]

Стручак[уреди | уреди извор]

Стручак мартовке је од 3 до 8 центиметара и од 1,2 до 3,5 центиметара. Ваљкастог је облика, свиленкасте површине. На прелому стручка се кора влакнасто цепа.[2]

Месо[уреди | уреди извор]

Месо мартовке је једро, укусно, дебљине и до 1,5 центиметара. Беле је боје, а посивљује према унурашњости.[2]

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

Мартовка реагује на железни сулфид, амонијак и на калијум (негативна)[2]

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре hyaline, богате вакуолама, обло-елипсоидне, 5-7,75/4-6 mi. Баздији издужено батинасти, 45-55/4-6 mi.[2]

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Сличне врсте мартовки су: козјача (лат. Hygrophorus caprino), поцрница (лат. Russula nigricans).[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hygrophorus marzuolus (Fr.) Bres. 1893”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 2013-09-12. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO Naprijed; Zagreb 1986.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]