Махмуд-паша Бушатлија

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Махмут Бушатлија Буш.
Махмуд-паша Бушатлија
Prikaz Mahmut-paše Bušatlije.jpg
Кара Махмуд Бушати
Датум рођења
Место рођењаSanjak of Scutari
Датум смрти1796.
Место смртиКруси

Махмуд-паша Бушатлија је био османски паша који није био много истицан од стране Османлија. Међутим, у походу на Црну Гору предводио је војску и у више наврата задао Црној Гори теже посљедице. У рату против владике Петра I, Бушатлија је тврдио да је потомак Станка Црнојевића. Бушатлија је успио да 1785. продре у Цетиње и спали Цетињски манастир. На то је св. владика Петар I Петровић Његош направио савез са Аустријом и Русијом против Турака.

По историчару Андрији Лубурићу Бушатлији је главу одсјекао (Битка на Крусима) Богдан Вуков Николић из села Залази код Његуша.[1]. Томо Ораовац је писао да је витез над витезовима Вукић Попов Петровић из Куча, убијен од Петровића, и због тога јер је његов ђед на Крусима убио Махмуд пашу Бушатлију и због других заслуга, а то је изазвало завист Петровића према угледнијим људима. [2] Павле Ровински наводи податак да је Петар I Петровић сматрао, са осталим народом, да је здухач био паша Бушатлија. Након што је погубљен у бици на Крусима1796. године, Петар Први га је ожалио као велики губитак за цијели крај. Народ је то тумачио да је он био здухач и да му је душа излазила из тијела и летјела да се бије са истим таквим душама са оне стране Јадранског мора. Тако је он цијели тај крај (Црна Гора и Албанија) штитио од временских непогода: суше, града и сл. Народ је констатовао да од његове смрти више није било онако родних година као раније, ни у Албанији ни у Црној Гори.[3] Глас Црногорца је објавио и текст Ровинског о Здухачима. Ту се наводе ријечи Петра Првог о смрти Бушатлије: Ми смо га убили, али за срећу земље боље би било, да је остао жив, јер га је мати носила под пасом три године, и он је био понајјачи здухач, кога нијесу могли савладати сви прекоморски... [4] [5]

Данас се лобања чува у Цетињском манастиру [6]. Приликом научног скупа о Црнојевићима, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је јавности показао лобању Бушатлије [7]. Бушатлије носе презиме по селу из којег потичу, Бушата.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лубурић, Андрија (1940). Поријекло и прошлост династије Петровића. Београд. стр. 164. 
  2. ^ Ораовац, Томо (2017). Писмо Његовом Величанству Краљу Николи I. Подгорица: Књижевна задруга српског националног савјета. стр. 28. 
  3. ^ Ровински 1998, стр. 276.
  4. ^ Ровински, Павле (1888). Глас Црногорца за 22. мај, бр. 22, Поглед Црногорца на свијет. Цетиње. стр. 1. 
  5. ^ Лубурић, Андрија (1940). Поријекло и прошлост династије Петровића. Београд. стр. 164. 
  6. ^ Потомак Махмут-паше Бушатлије вратио се православљу. 
  7. ^ (Видео): Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама, видео снимак од 26.20 минуте. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]