Мађарска радничка народна партија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мађарска радничка народна партија
Magyar Dolgozók Pártja
Logo of the Hungarian Working People's Party.svg
Први лидерМатијаш Ракоши
Последњи лидерЈанош Кадар
Основана12. — 14. јуна 1948.
РаспуштенаОктобра 1956.
ПретходникКомунистичка партија Мађарске
Социјалдемократска партија
НаследникМађарска социјалистичка радничка партија
СедиштеБудимпешта
Мађарска НР Мађарска
Идеологијакомунизам, марксизам-лењинизам, стаљинизам
Политичка позицијакрајња левица
Међународно чланствоИнформбиро
Бојецрвена
Партијска застава
Flag of the Hungarian Working People's Party.svg

Мађарска радничка народна партија (мађ. Magyar Dolgozók Pártja) је била комунистичка партија, која је била на власти у Мађарској од 1949. до 1956. године.

Историјат[уреди]

Мађарска радничка народна партија формирана је од 12. до 14. јуна 1948. године спајањем Комунистичке партије Мађарске и Социјалдемократске партије.[1] Након проглашења Народне Републике Мађарске 1949, партија је владала земљом. Деловање других мањих странака и је даље било допуштено, али оне нису имале већег утицаја.

Први секретар новостворене партије био је Матијаш Ракоши, до 1956. године. Током процеса дестаљинизације у Мађарској, Ракоши је био смењен у јулу, а наследио га је Ерне Гере. Три месеца после, Гереа је на месту секретара партије заменио Јанош Кадар.

По избијању револуције 1956. године, Имре Нађ и његови људи реорганизовали су партију под именом Мађарска социјалистичка радничка партија. Након гушења револуције 4. новембра, партија је задржала ново име, али је њен нови секретар постао Јанош Кадар. Кадар је имао пуну подршку Совјета, као њима најприкладнији избор за вођу Мађарске.

Лидери партије[уреди]

Од 1948. до 1953. године, назив функције био је генерални секретар, а после тога први скеретар. Између 1948. и 1950. године, постојала је и функција председник партије, која је била формалне природе. Ову функцију вршио је Арпад Сакашиц.

Извори[уреди]

  1. ^ Neubauer & Török 2009, стр. 140

Литература[уреди]

Види још[уреди]