Мајдани камена западне Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Узорак пешчара, 20х15cm

Мајдани камена западне Србије експлоатисани су, променљивим интензитетом, од средњег века. Најпознатији су студенички мајдани из којих се од античких времена експлоатише ситнозрни бели мермер доброг квалитета. Оплатом од овог камена обложена је Богородичина црква у Студеници. Од половине 19. века почиње интензивнија експлоатација камена у Србији.[1]

Мајдани камена[уреди | уреди извор]

Најпознатији каменоломи на простору западне Србије у којима се у прошлости ручно вадио и обрађивао камен су:

  • Студенички мајадани камена

Употреба камена[уреди | уреди извор]

Осим грађевинских намена и за израду воденичког камења, тоцила, појила и слично, камен је служио и за израду сеоских надгробних споменика.[2] Од почетка 19. века до половине 20. века, за израду споменика највише су експлоатисани локални мајдани пешчара, кречњака, мермера и бигра, а у знатно мањој мери гранита и осталих врста тврдог камена.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  2. ^ Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Никола, Дудић (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, Просвета Београд. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  • Ђорђевић, Вера; Ђорђевић, Предраг; Миловановић, Драган (1991). Основи петрологије. Београд: Наука. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]