Галовићки мајдан камена
Галовићки мајдан камена налази се у селу Галовићи код Косјерића. Из њега се експлоатисан ружичасти мермер, кога има у светлијим и тамнијим тоновима. Током владавине кнеза Милоша и Уставобранитеља од њега су израђиване надгробне плоче највиђенијим људима тадашње Србије.[1]
Употреба у прошлости[уреди | уреди извор]
Током своје владавине, кнез Милош Обреновић наручивао је плоче од галовићског мермера за постављање на гробовима истакнутих личности, рођака и блиских сарадника.[2] Сва ова надгробна обележја дела су непознатих клесара из Шумадије, док су касније споменике израђивали мајстори из Косјерића. У време кнеза Милоша ружичасти мермер увожен је и из Пеште и Беча, па је тешко разлучити која су надгробна обележја од домаћег, а која од импортованог камена.[2]
Од галовићког мермера израђени су надгробни споменици угледницима породице Ненадовић у Бранковини,[1] а знатан је и број надгробних плоча: мајци кнеза Милоша Баба Вишњи у манастиру Враћевшница, кнезу пожешке нахије Васи Поповићу у Брезни, митрополиту београдском Мелентију Павловићу у манастиру Враћевшница, рујанском сердару Јовану Мићићу у Ариљу, драгачевском проти Милутину Илићу у Гучи, мајору Миловану Недељковићу у Прилипцу итд.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Вујовић, Бранко (1986). Уметност обновљене Србије: 1791-1848. Београд: Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-07-00077-7.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.