Мајк Тајсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Џерард Тајсон

Мајк Тајсон, амерички боксер
Мајк Тајсон, амерички боксер

Личне информације
Надимак „Челични Мајк“
Датум рођења 30. јун 1966.
Место рођења Њујорк (САД)
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Званичан сајт miketyson.net
Спортске информације
Спорт Бокс

Мајкл Џерард „Мајк“ Тајсон (енгл. Michael Gerrard „Mike“ Tyson; Њујорк, 30. јун 1966.) је бивши амерички професионални боксер и светски шампион у супертешкој категорији.

Биографија[уреди]

Његов отац је напустио породицу када је Мајк имао две године. Још као дете је био у друштву уличних банди; до своје дванаесте године више пута је имао проблеме са законом. Са 12 година бива ухваћен у оружаној пљачки и послат у поправни дом у близини Њујорка.

Из поправног дома пуштен је са 14 година и тада се враћа у школу. Мајков професор физичког васпитања уочио је његов потенцијал за бокс и представио га тада легендарном тренеру Кусу Дамату. Мајкова мајка умире када му је било 16 година и Дамато постаје његов главни старатељ. Тајсон се 1983. године поново нашао у поправном дому због сексуалног злостављања дванаестогодишње девојчице.

С обзиром на велике успехе у аматерској конкуренцији, Тајсон 1984. године покушава да уђе у олимпијски тим Америке, али у томе не успева. По препоруци тренера, исте године постаје професионални боксер. У марту 1985. године Тајсон први пут улази у професионални ринг. У својој првој години међу професионалцима остварује 15 победа без пораза. Многи су говорили да је Дамато створио савршеног боксера. Ипак, није стигао да види Тајсона са шампионским појасом - умро је крајем 1985. године.

Наредне године Тајсон постаје најмлађи шампион у историји супертешке категорије. Исте године обједињује три боксерске титуле: WBC, WBA и IBF. Био је једноставно најбољи.

Дана 11. фебруара 1990. у Токију губи меч и титулу апсолутног шампиона против Бастера Дагласа. Био је нокаутиран у 10. рунди и то је први пораз Тајсона после 37 узастопних победа.[1]

Прве проблеме са законом, бар од када је постао професионалац, доживео је у браку. Његова тадашња супруга, Робин Гивенс, тужила га је за злостављање. Суђење је добила, а Тајсон је добио развод, условну и новчану казну.

Следећа медијска бомба било је силовање осамнаестогодишње Дезир Вошингтон, због чега је 1992. године осуђен на шест година затвора. Захваљујући добром владању, пуштен је после три године. По изласку из затвора, изјавио је да је потпуно нов човек, да је пуно вежбао и да ће вратити титуле које су му одузете. Током издржавања затворске казне прешао је на ислам и постао присталица комунизма (на руци је истетовирао лик Мао Це Тунга).

Нови боксерски мечеви Тајсону су донели и више новца него раније. За три лаке победе у првој „постзатворској“ години зарадио је чак 65 милиона долара.

Следећи меч био је, међутим, прекретница у његовој каријери: доживео је први пораз, и то од Ивандера Холифилда. Реванш меч, заказан након неколико месеци, био је још експлозивнији - Тајсон је Холифилду одгризао део ува. Истога дана добио је огромну новчану казну и одузета му је боксерска лиценца у држави Невада.

Године 1998. Тајсон се по други пут венчава, овог пута с Моником Рил - педијатром. До данас је боксовао само изван Неваде (где је највећи бокс центар Лас Вегас), али се мора рећи да му је каријера у паду. Последњи велики меч одиграо је с актуелним шампионом, Леноксом Луисом, који га је нокаутирао у осмој рунди.

Године 2000. Тајсон се развео од своје супруге. Данас живи у Њујорку спремајући се, како каже, за шампионску титулу.

Професионални рекорд у боксу[уреди]

Тајсон
50 Победа (44 нокаута), 6 Пораза, 2 Прекид
Резултат Рекорд Противник Тип Рунда, Време Датум
Пораз 50–6–2 Кевин Макбрајд Технички нокаут 6 (10), 3:00 11. 06. 2005.
Пораз 50–5–2 Дени Вилијамс Нокаут 4 (10), 2:51 30. 07. 2004.
Победа 50–4–2 Клифорд Етјен Нокаут 1 (10), 0:49 22. 02. 2003.
Пораз 49–4–2 Ленокс Луис Нокаут 8 (12), 2:25 08. 06. 2002.
Победа 49–3–2 Брајан Нилсен Одлука већине 7 (10), 3:00 13. 10. 2001.
Прекид 48–3–2 Ендру Голота Прекид 12 20. 10. 2000.
Победа 48–3–1 Лу Саварес Технички нокаут 1 (10), 0:38 24. 06. 2000.
Победа 47–3–1 Џулијус Френсис Технички нокаут 2 (10), 1:03 29. 01. 2000.
Прекид 46–3–1 Орлин Норис Прекид 1 (10), 3:00 23. 10. 1999.
Победа 46–3 Франсоа Бота Нокаут 5 (10), 2:59 16. 01. 1999.
Пораз 45–3 Евандер Холифилд Дисквалификација 5 (12), 2:32 28. 60. 1997.
Пораз 45–2 Евандер Холифилд Технички нокаоут 5 (12), 2:32 09. 11. 1996.
Победа 45–1 Брус Шелдон Технички нокаоут 1 (12), 1:49 07. 09. 1996.
Победа 44–1 Френк Бруно Технички нокаут 3 (12), 0:50 16. 3. 1996.
Победа 43–1 Бастер Матис Нокаут 3 (12), 2:32 16. 12. 1995.
Победа 42–1 Питер Макнили Дисквалификација 1 (10), 1:29 19. 08. 1995.
Победа 41–1 Донован Рудок Једногласна одлука 12 28. 06. 1991.
Победа 40–1 Донован Рудок Технички нокаут 7 (12), 2:22 18. 03. 1991.
Победа 39–1 Алекс Стјуарт Технички нокаут 1 (10), 2:27 08. 12. 1990.
Победа 38–1 Хенри Тилман Нокаут 1 (10), 2:47 16. 06. 1990.
Пораз 37–1 Бастер Даглас Нокаут 10 (12), 1:22 11. 02. 1990.
Победа 37–0 Карл Вилијамс Технички нокаут 1 (12), 1:33 21. 07. 1989.
Победа 36–0 Френк Бруно Технички нокаут 5 (12), 2:55 25. 02. 1989.
Победа 35–0 Мајкл Спинкс Нокаут 1 (12), 1:31 27. 06. 1988.
Победа 34–0 Тони Табс Технички нокаут 2 (12), 2:54 21. 03. 1988.
Победа 33–0 Лари Холмс Технички нокаут 4 (12), 2:55 22. 01. 1988.
Победа 32–0 Тајрел Бигс Технички нокаут 7 (12), 2:59 16. 10. 1987.
Победа 31–0 Тони Такер Једногласна одлука 12 01. 08. 1987.
Победа 30–0 Пинклон Томас Технички нокаут 6 (12), 2:00 30. 05. 1987.
Победа 29–0 Џејмс Смит Једногласна одлука 12 07. 03. 1987.
Победа 28–0 Тревор Бербик Технички нокаут 2 (12), 2:35 22. 11. 1986.
Победа 27–0 Алфонсо Ретлиф Технички нокаут 2 (10), 1:41 06. 09. 1986.
Победа 26–0 Хосе Рибалта Технички нокаут 10 (10), 1:37 17. 08. 1986.
Победа 25–0 Марвис Фрејзер Технички нокаоут 1 (10), 0:30 26. 07. 1986.
Победа 24–0 Лоренцо Бојд Нокаут 2 (10), 1:43 11. 07. 1986.
Победа 23–0 Вилијам Хосеа Нокаут 1 (10), 2:03 28. 06. 1986.
Победа 22–0 Реџи Грос Технички нокаут 1 (10), 2:36 13. 06. 1986.
Победа 21–0 Мич Грин Једногласна одлука 10 20. 05. 1986.
Победа 20–0 Џејмс Тилис Једногласна одлука 10 09. 05. 1986.
Победа 19–0 Стив Зоуски Нокаут 3 (10), 2:39 10. 03. 1986.
Победа 18–0 Џеси Фергусон Технички нокаут 6 (10), 1:19 16. 02. 1986.
Победа 17–0 Мајк Џејмсон Технички нокаут 5 (8), 0:46 24. 01. 1986.
Победа 16–0 Дејвид Џако Технички нокаут 1 (10), 2:16 11. 01. 1986.
Победа 15–0 Марк Јанг Технички нокаут 1 (10), 0:50 27. 12. 1985.
Победа 14–0 Семи Скаф Технички нокаут 1 (10), 1:19 06. 12. 1985.
Победа 13–0 Конрој Нелсон Технички нокаут 2 (8), 0:30 22. 11. 1985.
Победа 12–0 Еди Ричардсон Нокаут 1 (8), 1:17 13. 11. 1985.
Победа 11–0 Стерлинг Бенџамин Технички нокаоут 1 (8), 0:54 01. 11. 1985.
Победа 10–0 Роберт Колеј Нокаут 1 (8), 0:37 25. 10. 1985.
Победа 9–0 Дони Лонг Технички нокаоут 1 (6), 1:28 09. 10. 1985.
Победа 8–0 Мајкл Џонсон Нокаут 1 (6), 0:39 05. 09. 1985.
Победа 7–0 Лоренцо Канади Нокаут 1 (6), 1:05 15. 08. 1985.
Победа 6–0 Лари Симс Нокаут 3 (6), 2:04 19. 70. 1985.
Победа 5–0 Џон Алдерсон Технички нокаут 2 (6), 3:00 11. 07. 1985.
Победа 4–0 Рикардо Спејн Технички нокаут 1 (6), 0:39 20. 06. 1985.
Победа 3–0 Дон Халпин Нокаут 4 (4), 1:04 23. 05. 1985.
Победа 2–0 Трент Синглтон Технички нокаут 1 (4), 0:52 10. 04. 1985.
Победа 1–0 Хектор Мерцедес Технички нокаут 1 (4), 1:47 06. 03. 1985.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Kincade, Kevin., "The Moments": Mike Tyson vs Buster Douglas, Eastsideboxing.com, 12. 7. 2005., Приступљено 6. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :