Маћеха

Амелија од Лихтенберга се удала за Педра I од Бразила и постала маћеха његовој деци. Детаљ са слике Жан-Батиста Дебреа.

Маћеха је очева жена у односу на његову децу из другог брака. Деца из претходних веза њеног супруга су њој пасторчад.

Реч маћеха често у бајкама и фикцији има негативну конотацију, носећи импликацију суровости и бездушности.

Маћеха као лик у бајкама и фикцији

У фикцији, маћехе су често приказане као опаке и зле према деци свог мужа. Стереотип који се чето понавља је да је маћеха обично зла жена, која више воли своју рођену децу и више им пружа, а децу којима је маћеха злоставља, запоставља и чини им зла и неправде. Лик зле маћехе се често појављује у бајкама; најпознатији примери су Пепељуга, Снежана и Ивица и Марица.

Пасторке су њене најчешће жртве, а затим парови пасторка/пасторак, али и пасторци могу бити жртве, као у бајци Смрека — понекад, као у бајци Источно од сунца и западно од месеца, зато што је одбио да се ожени својом полусестром како је она желела, или, заиста, могу учинити своје снаје жртвама, као у бајци Дечаци са златним звездама. У неким бајкама, као што су Пепељуга мачка Ђамбатисте Базилеа или дански Зелени витез, маћеха добија брак улагујући се пасторки, а када га добије, постаје окрутна.

У неким бајкама, бекство пасторке удајом не ослобађа је од маћехе. Након рођења првог детета пасторке, маћеха може покушати да убије нову мајку и замени је својом ћерком — чиме постаје маћеха следећој генерацији. Таква замена се дешава у бајкама Чудесна бреза, Браца и сестрица и Три човечуљка у шуми; само спречавањем маћехине завере (и обично њеним погубљењем), прича се срећно завршава. У корејској народној бајци Janghwa Hongryeon jeon, маћеха убија своје пасторке.

„Буђење Грое, буђење мајке” Џона Бауера; син на мајчином гробу тражи помоћ против маћехе.

У многим причама са злим маћехама, непријатељство између маћехе и пасторка наглашено је тиме што дете успева уз помоћ мртве мајке. Овај мотив се јавља од нордијске митологије, где Свипдаг буди своју мајку Гроу из гроба како би од ње научио како да обави задатак који му је задала маћеха, до бајки као што је верзија Пепељуге браће Грим, где Ашенпутел добија одећу са дрвета које расте на гробу њене мајке, руске Василисе Прекрасне, где Василиси помаже лутка коју јој је мајка дала и мајчин благослов, и малајске Bawang Putih Bawang Merah, где се мајка јунакиње враћа као риба да је заштити.

Илустрација за Снежану (Франца Јитнера): зла маћеха схвата да је њена пасторка Снежана избегла њену магију.

Појам да реч маћеха описује суштински нељубазног родитеља сугерише се необичним изразом у делу Џона Гембла „Ирско бдење” (1826). Он пише о жени која ће ускоро умрети, а која даје инструкције својој наследници да „буде љубазна према њеној деци”. Гембл пише да је наредба заборављена и да се она „показала као права маћеха”.

Исландска бајка Коњ Гулфакси и мач Гунфодер приказује добру маћеху, која заиста помаже принцу као добра вила, али овај лик је веома редак у бајкама.

Бајке могу имати варијанте где једна прича има злу мајку, а друга злу маћеху: у Шест лабудова браће Грим и такође у Дивљим лабудовима Ханса Кристијана Андерсена, јунакињу прогони мајка њеног мужа, а у другој верзији њена маћеха, док је у Дванаест дивљих патака прогони маћеха. Понекад ово изгледа као намерна замена: Браћа Грим, који су у својим првим издањима имали верзије Снежане и Ивице и Марице где је негативац била биолошка мајка, променили су то у маћеху у каснијим издањима, можда да би ублажили насиље приче. Други разлог за промену са зле мајке на злу маћеху можда је било веровање да су мајке светиње, као и веровање да људи не би веровали да мајка може гајити такву злу намеру и анимозитет према свом детету.

Приче са злим очевима ретко се мењају у злог очуха, чак и када, као у Allerleirauh, Краљу који је желео да се ожени својом ћерком или Магарећој кожи, отац покушава да присили јунакињу да се уда за њега. Ово се, међутим, појављује у варијанти Принцеза која је носила хаљину од зечје коже.

Маћеха се може поистоветити са другим залима која ликови сусрећу. На пример, и маћеха и вештица у Ивици и Марици су дубоко забринуте за храну — маћеха да избегне глад, а вештица са својом кућом од хране и жељом да поједе децу; када деца убију вештицу и врате се кући, њихова маћеха је мистериозно умрла.

Ово непријатељство маћехе и нежност праве мајке тумачени су на различите начине. Психолошко тумачење, од стране Бруна Бетелхајма, описује то као „цепање” стварне мајке на идеалну мајку и лажну мајку која садржи оно што дете не воли код стварне мајке. Међутим, историјски гледано, многе жене су умирале на порођају, њихови мужеви су се поново женили, а нове маћехе су се такмичиле са децом из првог брака за ресурсе; бајке се могу тумачити као чињенични сукоби из историје. У неким бајкама, као што је Смрека, непријатељство маћехе је отворено жеља да обезбеди наследство својој деци.

Маћехе се такође често појављују у кинеским причама о породици. Зле маћехе су честе. У делу Класика синовљеве побожности, Гуо Ђуђинг је испричао причу о Мин Цикјену, који је изгубио мајку у раном добу. Његова маћеха је имала још два сина и побринула се да буду топло обучени зими, али је занемарила свог пасторка. Када је њен муж то открио, одлучио је да се разведе од ње. Његов син се заузео за њу, с образложењем да она занемарује само њега, али ако не буду имали мајку, сва три сина ће бити занемарена. Отац је попустио, а маћеха се од тада бринула о свој тројици деце. Због тога је он истицан као узор синовљеве побожности.

Насупрот томе, примерна маћеха више воли пасторка него сопствено дете, признајући да га његово старешинство чини супериорним. „Праведна маћеха из Ћија”, суочена са тим да су њен син и пасторак пронађени поред убијеног човека, и да су обојица признали кривицу да би заштитили другог, залаже се за погубљење свог сина јер јој је муж наредио да чува пасторка, а њен син је млађи брат; краљ их је обојицу помиловао због њене посвећености дужности.

Свеприсутност зле маћехе учинила ју је честом темом ревизионистичке фантастике бајки. Ово се креће од дела Црвено као крв Танит Ли, где краљица маћеха очајнички покушава да заштити земљу од магије своје зле пасторке, до дела Хаулов покретни замак Дајане Вин Џоунс, где је, иако се зна да су маћехе зле, стварна маћеха крива само за мало непажње, до препричавања Ерме Бомбек где је Пепељуга лења и лажљивица. Суптилније, Пирс Ентони је приказао принцезу Треноди као проклету од стране њене маћехе у делу Crewel Lye: A Caustic Yarn: ако икада уђе у замак Ругна, он ће се срушити. Али Треноди објашњава да је њено присуство у замку изазвало њеног оца да је превише мази и занемарује своје дужности на штету краљевства; њена маћеха је само дословно приказала њен деструктивни потенцијал и присилила је да се суочи са оним што ради.

Лик зле маћехе се такође може наћи у жанру омладинске књижевности или романа о друштвеним проблемима младих. У делу Папирни лептири Лисе Хитфилд, протагонисткиња Џун трпи ужасно злостављање од стране своје маћехе, чињеницу коју крије од свог оца.

Упркос многим примерима злих или окрутних маћеха, у фикцији постоје и маћехе пуне љубави. У стрипу Kevin and Kell, Кел је приказана као маћеха која воли своју пасторку Линдсфарн, коју је њен муж Кевин усвојио током свог претходног брака. Исто тако, Линдсфарн сматра Кел својом мајком и има знатно повољније мишљење о њој него о Анжелик, Кевиновој бившој жени и њеној усвојитељки, због осећаја да ју је Анжелик занемаривала током детињства. Дизнијев филм Зачарана такође прави референце на веровање о „злој маћехи”, јер је негативка маћеха, али њена злоба потиче од њене себичности и жеље за моћи, а не од просте чињенице да је маћеха. Када мала девојчица каже јунакињи Жизели да су све маћехе зле, Жизела је подсећа да она лично познаје неке дивне жене које су биле добре маћехе, и да чињеница да је жена маћеха не мења одједном њену личност. Ово се касније показује када се Жизела уда за оца те девојчице, који ју је имао из претходног брака, чиме и сама постаје маћеха. Пошто је Жизела слатка и брижна жена, она постаје добра жена и маћеха. Међутим, приметно је да је током већег дела филма Жизела била више фигура старије сестре него мајчинска фигура тој девојчици.

У филму Дадиља Макфи, група деце брине да ће се њихов отац поново оженити, верујући из својих бајки да су све маћехе „зла раса”. Иако помажу оцу да се поново ожени како би одржали породицу на окупу, њихова будућа маћеха је веома окрутна, као што су и сумњали. Када се венчање са њом откаже, отац одлучује да се ожени много љубазнијом служавком, што наводи једно дете да прокоментарише да се персонификација зле маћехе не односи на њу.

Односи са маћехама се често истражују у сапуницама. Пример за то је дугогодишње ривалство између Викторије Лорд Бенкс и маћехе Доријан Лорд у америчкој сапуници Један живот за живети.

За разлику од многих других медија повезаних са Дизнијем, анимирана серија Финеас и Ферб приказује помајчинску породицу у којој се оба родитеља добро слажу са своје троје деце (избегавајући уобичајене тропе злих очуха и маћеха).

У класичној књижевност

Грчка

Алкеста

438. п. н. е.: Умирућа биолошка мајка захтева да се њен муж не жени поново, из страха да ће маћеха малтретирати њену децу.

Хиполит

428. п. н. е.: Маћеха врши самоубиство како би спречила себе да оствари своју пожуду према пасторку и оставља поруку у којој лажно тврди да ју је пасторак силовао.

Списак бајки

Маћехе испуњавају улогу антагонисте у следећим бајкама:

• Bawang Merah Bawang Putih
• Лепотица и лице са ожиљцима
• Бјанкабела и змија
• Црно ждребе
• Браца и сестрица
• Дечаци са златним звездама
• Чупава невеста
• Принц канаринац
• Дете које је дошло из јајета
• Пепељуга
• Donotknow
• Дете-змај и дете-сунце
• Принц-змај и маћеха
• Зачарани венац
• Отац Мраз
• Дечак ватре
• Грациоза и Персине
• Девојка са два мужа
• Златна наруквица
• Зелени витез
• Зелени Ванка
• Hachikazuki
• Ивица и Марица
• Хермод и Хадвор
• Како је Ијан Дирех добио плавог сокола
• Janghwa Hongryeon jeon
• Смрека
• Кејти дрвени огртач
• Јагње и мала риба
• Девојка светлог ока
• Цар-девојка
• Кобиља глава
• Марија (филипинска бајка)
• Госпа Хола
• Ришилда
• Јахач загонетки
• Загонетка
• Ружино дрво
• Rushen Coatie
• Сигурд, краљев син
• Снежана и седам патуљака
• Оштра сива овца
• Прича о Там и Кам
• Прича о принцу и његовом коњу
• Драги Роланд
• Прича о паметном Хасану и коњу који говори
• Прича из Тонтлавада
• Три круне
• Три виле
• Три главе у бунару
• Три човечуљка у шуми
• Права невеста
• Дванаест месеци
• Дванаест дивљих патака
• Два ковчега
• Василиса Прекрасна
• Бунар краја света
• Бела невеста и црна
• Дивљи лабудови
• Чудесна бреза
• Јасмин и змијски принц
• Ye Xian

Види још

• Очух
• Усвојење
• Српски сроднички односи

Литература

• Вујанић, Милица; et al., ур. (2011). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-004-2.