Међурежањске артерије бубрега
| Међурежањске артерије бубрега | |
|---|---|
 Шема бубрежних тубула и његовог васкуларног снабдевања. | |
| Детаљи | |
| Снабдева | Гломерул |
| Идентификатори | |
| Латински | Arteriae interlobulares renis, arteriae corticales radiatae |
| TA | A05.8.01.057 A08.1.03.004 |
| FMA | 70498 |
| Анатомска терминологија | |
Међурежањске артерије бубрега, кортикалне радијалне артерије или интерлобуларне артерије јесу бубрежни крвни судови који излазе под правим углом са стране лучних артерија које гледају према кортикалној супстанци.[1] Међурежањске артерије пролазе директно пут споља између медуларних зрака да би дошле до фиброзне тунике, где се завршавају у капиларној мрежи овог дела бубрега. Ови крвни судови се не анастозирају једни с другима, већ формирају крајње артерије. У свом спољашњем току, дају бочне гране, које су аферентне артериоле које снабдевају бубрежна телешча. Аферентне артериоле, затим, улазе у Бауманову капсулу и завршавају се у гломерулу.[1]
Анатомија[уреди | уреди извор]
Свака бубрежна артерија настаје директно из трбушне аорте и када прође кроз хилум, дели се на низ међурежањских (интерлобарних) артерија, које снабдевају сваки лобулу бубрега. Ове артерије затим стварају лучне артерије, које пролазе дуж кортикомедуларне границе и док то чине, међурежањске артерије избијају и продиру у кору бубрега. Међурежањске артерије стварају аферентне артериоле, које се у почетку гранају под правим углом, али затим под све косим угловима како се приближили спољашњем делу коре бубрега. Аферентне артериоле воде у гломерул, који је изданак од око 50 капиларних петљи које се на крају спајају дајући еферентне артериоле.[2]
На најудаљенијим нивоима кортекса, еферентне артериоле се затим деле да би створиле перитубуларне капиларе и окружују проксималне тубуле, који чине већину тубула у овом региону. Еферентне артериоле које настају из гломерула који се налазе на кортикомедуларној граници окрећу се и продиру у спољашњу медулу где се деле и формирају међуснопни комплекс капилара, који окружују узлазни дебели део Хенлеове петље, или продиру у унутрашњу медулу и папиле из које настају силазне васа ректа (ДВР) и узлазне ваза ректа крвни судови, који окружују силазне и узлазне танке Хенлеове петље. Силазне васа ректа имају мале ћелије изведене из глатких мишића, периците, који окружују крвни суд који су у стању да мења пречник, а тиме и проток крви кроз крвне судове.[3]
Како се крв креће из кортикалног и медуларног слоја, она се одводи у мрежу венула које се конвергирају у међурежањске вене, лучну, међурежањску, а затим бубрежну вену, која излази из бубрега и наставља се на доњу шупљу вену.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Lote, Christopher J. (2012). „Principles of Renal Physiology”. doi:10.1007/978-1-4614-3785-7.
- ^ E.J. Johns, A.F. Ahmeda, Renal Circulation, Vascular Organization, in Reference Module in Biomedical Sciences, 2014
- ^ Johns, E.J.; Ahmeda, A.F. (2014), Renal Circulation, Elsevier, Приступљено 2023-10-22
- ^ Journal "Morphologia", Editorial office of (2016-12-23). „Review of the textbook Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas, Fourteenth Edition 14th Edition / Anthony Mescher. - McGraw-Hill Education / Medical: 2016. – 1136 р.”. Morphologia. 10 (4): 102. ISSN 1997-9665. doi:10.26641/1997-9665.2016.4.102.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
