Милан М. Мишковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан М. Мишковић
MilanMiskovic.jpg
Датум рођења1948.
Место рођењаМојковић
ФНР Југославија

Милан M. Мишковић (Мојковић, 20. октобар 1948) је српски социолог, доктор политичких наука и професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 20. октобра 1948. године у Мојковићу код Крупња. Основну школу завршио је у Крупњу, а Учитељску школу у Шапцу. Студије социологије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а магистарске студије, смер политичка социологија, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Докторирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на социјалноеколошким проблемима, тезом „Еколошка криза и еколошка свест омладине“. Радио је као индустријски социолог у ХИ „Зорка“ у Шапцу, затим као професор у Стручној хемијској и текстилној школи, Вишој хемијско-технолошкој школи и Вишој школи за образовање васпитача у Шапцу. Од 2004. до 2017. године радио је као професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, где је предавао социологију, социјалну екологију и методологију истраживања у образовању. После одласка у пензију од 2017. године бави се публицистичким радом.

Објавио је следеће књиге:

  1. Еколошка криза и еколошка свест омладине, Еко центар, Београд, 1997.
  2. Омладина и екологија, Заслон, Шабац, 2001.
  3. Социологија, Виша школа за образовање васпитача Шабац, 1999.
  4. Социологија (друго проширено издање), Службени гласник, Београд, 2003.
  5. Глобализација, еколошка криза, образовање, Студио Верис, Нови Сад, 2006.
  6. Методологија истраживања у образовању; прво издање, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2008.
  7. Социјална екологија, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2009.
  8. Методологија истраживања у образовању (друго проширено издање), Педагошко друштво Војводине, Нови Сад, 2012.

Аутор је више десетина стручних, прегледних и научних радова из области социјалне екологије, социологије омладине, социологије детињства, политичке социологије – теорије нових друштвених покрета, социологије васпитања и образовања, и екофилозофије, који су објављени у водећим теоријским часописима и зборницима радова. Учесник је већег броја симпозијума, националних и међународних научних скупова, на којима је подносио саопштења, која су штампана у целини на српском језику. Изводи из наведених радова штампани су на српском и енглеском језику.

Неки од значајнијих радова су:

  • Ка социолошком утемељењу инклузивног образовања. часопис „Кругови детињства”, први број, 2013.[2]
  • Свакодневни живот из перспективе предшколског детета. часопис „Кругови детињства”, први број, 2014.[3]
  • Процес и улога политичке социјализације у раном детињству. часопис „Кругови детињства”, први и други број, 2016.[4]
  • Дубинска екологија: покрет и нови приступ у решавању еколошких проблема, Социолошки преглед, 2016. године[5]
  • Квалитет и стил живота породице као сегменти дечије свакодневице, рад у зборнику „Свакодневни живот детата”, 2016. године[6]
  • Дете и политички ауторитет. часопис „Кругови детињства”, стр. 24-36, први број, 2018.[7]

Написао је више чланака за дневни лист Политику. Међу њима су: О будућности се не може мислити без утопије (28.12.2017), Пензионери у ћутању не виде сигурност (16.1.2018), Климатске промене - социолошки проблем (11.8.2018), ЕДИ и социолошка анализа (7.9.2018), Капиталистички мултиполарни свет (15.10.2018), Појава и суштина (6.12.2018).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]