Миленко Аћимовић Аћим

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленко Аћимовић Аћим
Миленко Аћимовић Аћим
Лични подаци
Датум рођења(1959-11-04)4. новембар 1959.(64 год.)
Место рођењаМартинци, Сремска Митровица, ФНР Југославија
Уметнички рад
Правацсликарство, конзервација

Миленко Аћимовић Аћим (Мартинци, 1959) српски је сликар, конзерватор и соколар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. новeмбра 1959. године у Мартинцима, а одрастао у Руми. Дипломирао је 1979. године конзервацију и рестаурацију на Вишој педагошкој школи у Београду. Исте године уписао је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду и дипломирао 1986. године у класи професора Живојина Туринског. Магистрирао је код истог професора 1991. године.

Био је асистент у студију професорке Лисе Васонг у Њујорку, 1985. године.

Члан је УЛУС-а од 1986. и слободан уметник. Живи и ради у Београду.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Излагао је на близу сто групних изложби и 16 самосталних изложби у земљи и иностранству.

1989.
  • Рума, Завичајни музеј
1990.
  • Београд, Галерија ФЛУ
  • Земун, галерија Стара капетанија
  • Нови Сад, Мали ликовни салон
1992.
  • Панчево, Мала галерија Центра за културу
  • Београд, Културни центар, галерија Палета
1993.
  • Крагујевац, Народни музеј, Мали ликовни салон
1995.
  • Београд, Галерија Коларца
1997.
  • Лесковац, Галерија културног центра
1999.
  • Сремска Митровица, Галерија Лазар Возаревић
  • Рума, Завичајни музеј
2002.
  • Кикинда, Галерија Тера
  • Neulengbach, Austrija
2005.
  • Врање, Галерија Народног музеја
2006.
  • Земун, Галерија Стара капетанија
2009.
  • Београд, Продајна галерија Београд[2]
2017.
  • Београд, Национална галерија[3]

Oбјављене књиге[уреди | уреди извор]

  • Приче у боји, анегдоте о сликарима – Евро 2002.[4]
  • Јастреб на руци, уметност соколарења –Ауторско издање 2003.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1980. Награда за цртеж, Галерија Лазар Возаревић, Сремска Митровица
  • 1987. Награда за сликарство Земунског салона
  • 1991. Oткупна награда Земунског салона

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Птица с људском душом”. Новости. Архивирано из оригинала 08. 12. 2019. г. Приступљено 8. 12. 2019. 
  2. ^ „MILENKO AĆIMOVIĆ AĆIM 2 – 17. NOVEMBAR 2009.”. Prodajna galerija Beograd. Приступљено 8. 12. 2019. 
  3. ^ „Nina Todorović, iz kataloga izložbe”. Arte. Приступљено 8. 12. 2019. 
  4. ^ „PRIČE U BOJI anegdote o slikarima , Milenko Aćimović Aćim”. Svaštarnica. Приступљено 8. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]