Миливоје Савић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
МИЛИВОЈЕ САВИЋ
Датум рођења(1920-01-23)23. јануар 1920.
Место рођењаНадрље, Рековац
 Краљевство СХС
Датум смрти26. август 1997.(1997-08-26) (77 год.)
Место смртиНадрље,  СР Југославија

Миливоје Савић рођен је 23. јануара 1920. године у планинском селу Надрљу, Левач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Потиче из напредне пољопривредне породице. Четири разреда основне школе завршио је у родном Надрљу. После завршетка Другог светског рата Савић завршава књиговодствени курс у Параћину и запошљава се у пољопривредној задрузи у свом селу на пословима књиговође. Упоредо са радом завршава ванредно средњу пољопривредну школу у Рековцу.[1]

Рад у области културе[уреди | уреди извор]

Миливоје Савић је један од већих чувара и сакупљача народне баштине левачког краја. Пуних 50 година сакупља и записује изворне песме, игре, обичаје, приче, шале, изреке, загонетке и пословице. Записује нарави људи свог родног краја. Захваљујући раду Савића, левачке игре и песме могу се видети и чути на позорницама широм Србије и на свим српским народним саборима. Оснивач је Културно-уметничког друштва "Левачки мелос", у Надрљу, које је искључиво неговало изворну музику и песму овог краја. Био је руководилац оркестра КУД-а "Левачки мелос", где је свирао тамбурицу прим, али је знао да свира на виолини и фрули. Написао је велики број народних песама за које и компоновао музику. Најпознатија је "На извору Лугомира". Бавио се и писањем уметничких песама у којима је опевао свој крај, догађаје из рата и дане младости.[1]

Рад на прикупљању историјске грађе[уреди | уреди извор]

Писао је о историји Левча, посебно Каленићу, и хронику села Надрља. Због недостатка средстава за штампање то је остало у рукопису.[1]

Објављени чланци[уреди | уреди извор]

Његове приче, шале, изреке, загонетке, пословице, које је сакупио штампане су у часопису "Расковник", листу "Нови Пут", Зборнику младих истраживача "Полет" из Крагујевца, у књизи "Левачке народне умотворине" и другим часописима и листовима. О Левачким играма, песмама и обичајима, снимљена је 1973. године посебна емисија у Надрљу под називом "Трагом Мелографа"[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је више признања и награда међу којима су најзначајнији Орден рада са сребрним венцем, Златна значка КПЗ Србије, октобарска награда општине Рековац и др. Умро је 26. августа 1997. године и сахрањен на гробљу у родном селу Надрљу. За све што је учинио на сакупљању и чувању народне баштине Левча, Миливоје Савић заслужује да се уврсти у ред знаменитих Левчана".[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Надрље 1793-2013. - Слободан М. Савић - Џане, Крагујевац, (2017). стр. 619-620