С Википедије, слободне енциклопедије
Рековац је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу . Према попису из 2022. било је 1.283 становника.
Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац) , као и Запис храст код школе (Рековац) и Запис Спасића липа у порти (Рековац) .
До Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства . Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини [ 1] све до 1834 . године када је Србија подељена на сердарства.
Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.
У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар “, а потом име „др Милован Спасић “.[ 2]
Овде постоји Црква Светог Романа српског .[ 3]
У насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829. [ 1]
Година пописа
1818 .
1819 .
1820 .
1821 .
1822 .
1823 .
1824 /25 .
1825 .
1826 .
1827 .
1828 .
1829 .
Куће
44
43
44
45
45
43
45
48
50
50
48
49
Пореске главе*
-
57
57
56
55
54
56
55
58
59
57
63
Арачке главе**
131
144
139
140
143
140
149
153
148
150
148
152
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости[ 6]
м
?
1
2
80+
21
28
75—79
25
47
70—74
49
63
65—69
42
47
60—64
70
55
55—59
33
55
50—54
67
65
45—49
93
88
40—44
77
72
35—39
59
68
30—34
63
66
25—29
48
62
20—24
50
50
15—19
74
61
10—14
71
61
5—9
49
62
0—4
43
43
Просек :
39,6
41,3
Тодор Бушетић , учитељ и етнограф, сарадник Јована Цвијића при проучавању Левча
Момчило Катанић , лекар, комунистички активиста и учесник Народноослободилачке борбе
Милован Спасић , доктор филозофије, сматра се првим библиотекаром НБС
Милан Јелић , редитељ
Драгослав Степановић , фудбалер
Жикица Симић , психолог, публициста и радио водитељ
^ а б
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) . Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1 . Приступљено 12. 7. 2012 .
^ Како су Рибникари протерани из Рековца („Политика“, 11. септембар 2014)
^ Црква Светог Романа у Рековцу (Каленић, број 3/1987, стр. 12-14) [мртва веза ]
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 .
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 .
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .