Пређи на садржај

Рековац

Координате: 43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И / 43.85707° С; 21.09187° И / 43.85707; 21.09187
С Википедије, слободне енциклопедије
Рековац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаРековац
Становништво
 — 2022.1.283
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И / 43.85707° С; 21.09187° И / 43.85707; 21.09187
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина629 m
Рековац на карти Србије
Рековац
Рековац
Рековац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35260
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Рековац је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу. Према попису из 2022. било је 1.283 становника.

Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац), као и Запис храст код школе (Рековац) и Запис Спасића липа у порти (Рековац).

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар“, а потом име „др Милован Спасић“.[2]

Овде постоји Црква Светог Романа српског.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.510
1953. 1.674
1961. 1.467
1971. 1.685
1981. 1.751
1991. 1.916 1.886
2002. 1.930 2.020
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.852 95,95%
Роми
  
50 2,59%
Југословени
  
4 0,20%
Црногорци
  
3 0,15%
Хрвати
  
3 0,15%
Македонци
  
2 0,10%
Словаци
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,10%
Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 44 43 44 45 45 43 45 48 50 50 48 49
Пореске главе* - 57 57 56 55 54 56 55 58 59 57 63
Арачке главе** 131 144 139 140 143 140 149 153 148 150 148 152
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Како су Рибникари протерани из Рековца („Политика“, 11. септембар 2014)
  3. ^ Црква Светог Романа у Рековцу (Каленић, број 3/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]