Пређи на садржај

Рековац

Координате: 43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И / 43.85707° С; 21.09187° И / 43.85707; 21.09187
С Википедије, слободне енциклопедије
Рековац
Црква Светог Романа српског
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаРековац
Становништво
 — 2022.1.283
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И / 43.85707° С; 21.09187° И / 43.85707; 21.09187
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина629 m
Рековац на карти Србије
Рековац
Рековац
Рековац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35260
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Рековац је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу. Према попису из 2022. било је 1.283 становника.

Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац), као и Запис храст код школе (Рековац) и Запис Спасића липа у порти (Рековац).

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар“, а потом име „др Милован Спасић“.[2]

Овде постоји Црква Светог Романа српског.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.510
1953. 1.674
1961. 1.467
1971. 1.685
1981. 1.751
1991. 1.916 1.886
2002. 1.930 2.020
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 1.852 95,95%
Роми
  
 50 2,59%
Југословени
  
 4 0,20%
Црногорци
  
 3 0,15%
Хрвати
  
 3 0,15%
Македонци
  
 2 0,10%
Словаци
  
 1 0,05%
непознато
  
 2 0,10%
Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 44 43 44 45 45 43 45 48 50 50 48 49
Пореске главе* - 57 57 56 55 54 56 55 58 59 57 63
Арачке главе** 131 144 139 140 143 140 149 153 148 150 148 152
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 2
80+ 21
  
  
 28
75—79 25
  
  
 47
70—74 49
  
  
 63
65—69 42
  
  
 47
60—64 70
  
  
 55
55—59 33
  
  
 55
50—54 67
  
  
 65
45—49 93
  
  
 88
40—44 77
  
  
 72
35—39 59
  
  
 68
30—34 63
  
  
 66
25—29 48
  
  
 62
20—24 50
  
  
 50
15—19 74
  
  
 61
10—14 71
  
  
 61
5—9 49
  
  
 62
0—4 43
  
  
 43
Просек : 39,6 41,3
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 445 469 490 574 623 664 710


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 171 196 124 145 37 30 6 1 0 0 2,72
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 772 202 504 44 20 2
Женски 829 160 508 138 23 0
УКУПНО 1.601 362 1.012 182 43 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 360 55 0 0 90
Женски 308 42 0 0 43
Укупно 668 97 0 0 133
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 14 7 51 7 15
Женски 7 0 46 10 6
Укупно 21 7 97 17 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 12 14 40 26 18
Женски 8 9 42 54 32
Укупно 20 23 82 80 50
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 0 0 3
Женски 8 0 0 1
Укупно 16 0 0 4

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Како су Рибникари протерани из Рековца („Политика“, 11. септембар 2014)
  3. ^ Црква Светог Романа у Рековцу (Каленић, број 3/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рековац&oldid=29892198”