Рековац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рековац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Општина Рековац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1587
Положај
Координате 43°51′25″ СГШ; 21°05′29″ ИГД / 43.857° СГШ; 21.091333° ИГД / 43.857; 21.091333 Координате: 43°51′25″ СГШ; 21°05′29″ ИГД / 43.857° СГШ; 21.091333° ИГД / 43.857; 21.091333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 629 m
Рековац на мапи Србије
Рековац
Рековац
Рековац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 35260
Позивни број 035
Регистарска ознака JA

Рековац је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1587 становника.

Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац).

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар“, а потом име „др Милован Спасић“.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.510
1953. 1.674
1961. 1.467
1971. 1.685
1981. 1.751
1991. 1.916 1.886
2002. 2.020 1.930
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.852 95,95 %
Роми
  
50 2,59 %
Југословени
  
4 0,20 %
Црногорци
  
3 0,15 %
Хрвати
  
3 0,15 %
Македонци
  
2 0,10 %
Словаци
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,10 %
Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 44 43 44 45 45 43 45 48 50 50 48 49
Пореске главе* - 57 57 56 55 54 56 55 58 59 57 63
Арачке главе** 131 144 139 140 143 140 149 153 148 150 148 152
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. Како су Рибникари протерани из Рековца („Политика“, 11. септембар 2014)
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]