Манастир Каленић
| Манастир Каленић | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Богдан велможа деспота Стефана Лазаревића |
| Управник | игуманија Нектарија Трајаноска |
| Место | Каленићки Прњавор, Рековац |
| Држава |  Србија |
Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији. Налази се у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.[1]
Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Никон Лазаревић, био је старешина манастира од (1910—1944)
Историја[уреди | уреди извор]
Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1407. и 1413. године. Опустео крајем 17. века; обновили средином 18. века монаси из Мораче. Старешине манастира били су: Самуило Јаковљевић, Пајсије Раденковић ,Гаврило Миљковић, Макарије Јеремић, Леонтије Цветић.
Архитектура и живопис[уреди | уреди извор]
По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Моравска црква, богато декорисана споља, фреске спадају међу најбоље сачувана остварења живописа 15. века.
Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом; поседује припрату са слепим кубетом. За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска камена пластика и наизменично ређање камена и опеке. Што се тиче зидних декорација и фресака, заступљени су уобичајени мотиви као што су велики празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција - протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.
У периоду између 1928. и 1930. извршена је велика стручна обнова манастира.
Сабори[уреди | уреди извор]
У манастиру се традиционално сваке године одржава Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и општине Рековац.[2][3][4][5]
Галерија[уреди | уреди извор]
Приказ Богородице
Двоглави орао, детаљ на манастиру
Фотографија манастира Каленић објављена у календару Вардар за 1911. годину.
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак манастира Српске православне цркве
- Запис храст код манастира (Каленићки Прњавор)
- Клесарски занат у Белој Води
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Манастир Каленић (сајт шумадијске епархије)
- ^ Завршен сабор Прођох Левач, прођох Шумадију- Радио ТВ Војводина, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Прођох Левач, прођох Шумадију « Глас Крагујевца[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ [https://web.archive.org/web/20150926090624/http://www.spc.rs/sr/prodjoh_levach_prodjoh_shumadiju Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2015) Прођох левач, прођох Шумадију | Српска Православна црква [Званични сајт]], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Прођох Левач, прођох Шумадију“, od 30. jula do 7. avgusta 2011. godine « ТОС Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2011), Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Манастир Каленић, задужбина протовестијера Богдана
- Манастир Каленић, изграђен у периоду од 1407. до 1423. године
- На изворишту: Клесари моравске школе (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Библиотека манастира Каленића средином прошлог века (Каленић, број 6/1981, стр. 11-12)[мртва веза]
- Историја конака манастира Каленића (Каленић, број 4/1986, стр. 9-12)[мртва веза]
- Историја конака манастира Каленића (Каленић, број 5/1986, стр. 9-11)[мртва веза]
- "Политика", 28. април 1936
Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење аутора
