Манастир Каленић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Каленић
Monastère de Kalenić.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 14071413
Оснивач Богдан
велеможа деспота Стефана Лазаревића
Место Каленићки Прњавор, Рековац
Држава  Србија

Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији. Налази се у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.

Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Прошлост манастира[уреди]

Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1407. и 1413. године. Опустео крајем 17. века; обновили средином 18. века монаси из Мораче. Старешина манастира у периоду 1817-1820 био је архимандрит Самуило Јаковљевић који је 1820. отишао у Цариград као члан депутације кнеза Милоша.

Архитектура и живопис[уреди]

Каленић – Црква са звоником

По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Моравска црква, богато декорисана споља, фреске спадају међу најбоље сачувана остварења живописа 15. века.

Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом; поседује припрату са слепим кубетом. За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска камена пластика и наизменично ређање камена и опеке. Што се тиче зидних декорација и фресака, заступљени су уобичајени мотиви као што су велики празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција - протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.

У периоду између 1928. и 1930. извршена је велика стручна обнова манастира.

Сабори[уреди]

У манастиру се традиционално сваке године одржава сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију“ (Левачки сабор), који је под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и општине Рековац.[1][2][3][4]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење аутора