Манастир Каленић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Манастир Каленић
Monastère de Kalenić.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање15. век
ОснивачБогдан
велможа деспота Стефана Лазаревића
МестоКаленићки Прњавор, Рековац
Држава Србија

Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији. Налази се у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.[1]

Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Историја[уреди | уреди извор]

Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1407. и 1413. године. Опустео крајем 17. века; обновили средином 18. века монаси из Мораче. Старешине манастира били су: Самуило Јаковљевић, Пајсије Раденковић ,Гаврило Миљковић, Макарије Јеремић, Леонтије Цветић.

Архитектура и живопис[уреди | уреди извор]

Каленић – Црква са звоником

По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Моравска црква, богато декорисана споља, фреске спадају међу најбоље сачувана остварења живописа 15. века.

Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом; поседује припрату са слепим кубетом. За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска камена пластика и наизменично ређање камена и опеке. Што се тиче зидних декорација и фресака, заступљени су уобичајени мотиви као што су велики празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција - протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.

У периоду између 1928. и 1930. извршена је велика стручна обнова манастира.

Сабори[уреди | уреди извор]

У манастиру се традиционално сваке године одржава Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и општине Рековац.[2][3][4][5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење аутора