Пређи на садржај

Општина Рековац

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Рековац
Комаране једно од 32 места у општини Рековац
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
СедиштеРековац
Становништво
 — 2022.Пад 8.116[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Положај {{{име генитив}}}
Веб-сајтrekovac.rs

Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.116 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.055 становника).[3]

Положај

[уреди | уреди извор]

Општина Рековац се налази у југоисточном делу Шумадије, у Поморавској области. Општина Рековац је 24 километара удаљена јужно од Крагујевца, и 157 километара јужно од Београда са своје леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне стране обухвата део Јухора.[4] Седиште општине Рековац је градић Рековац. Општина Рековац обухвата сасвим мали део територије некадашњег Левча, према Вуку Ст. Караџићу Левач обухвата око 190 насељених места укључујући и сам град Јагодину. Међутим из разних историјских околности становници општине Рековац себе називају Левчанима.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Општина Рековац има 11.055 становника (2011. год).[5] Према подацима из 2011. године број становника је у паду. Просечна густина насељености је 37 ст/km2.[5] Број незапослених особа је 1404, док су просечна лична примања у 2010. била 29.786 динара.

Год Број становника.[6]
1991 16075
2001 13760
2002 13489
2003 13213
2004 12941
2005 12662
2006 12388
2007 12122

Насељена места

[уреди | уреди извор]

Општина Рековац обухвата 32 насељена места. Седиште општине је Рековац које је и највеће насеље у општини и једино са преко хиљаду становника. Према последњем попису из 2022, 5 насељених места је имало испод 100 становника, 13 је имало између 100 и 200 становника, 10 између 200 и 500 становника, а 4 преко 500 становника. Поред Рековца, највећа насеља у општини су Драгово, Опарић и Белушић.

Насељено место Број становника[7] Промена (%)
Попис 2011. Попис 2022.
Баре 65 50 -23,08%
Белушић 809 588 -27,32%
Беочић 364 288 -20,88%
Богалинац 118 78 -33,90%
Брајновац 219 155 -29,22%
Велика Крушевица 252 178 -29,37%
Вукмановац 358 265 -25,98%
Доброселица 16 2 -87,50%
Драгово 904 679 -24,89%
Жупањевац 421 314 -25,42%
Кавадар 364 311 -14,56%
Каленићки Прњавор 150 106 -29,33%
Калудра 282 180 -36,17%
Комаране 184 119 -35,33%
Лепојевић 302 227 -24,83%
Ломница 143 116 -18,88%
Лоћика 438 297 -32,19%
Малешево 115 102 -11,30%
Мотрић 141 100 -29,08%
Надрље 153 101 -33,99%
Опарић 843 636 -24,56%
Превешт 252 148 -41,27%
Рабеновац 92 77 -16,30%
Ратковић 352 213 -39,49%
Рековац 1.587 1.283 -19,16%
Секурич 618 366 -40,78%
Сибница 212 156 -26,42%
Сиљевица 121 85 -29,75%
Течић 553 438 -20,80%
Урсуле 293 209 -28,67%
Цикот 198 139 -29,80%
Шљивица 136 110 -19,12%
Општина Рековац 11.055 8.116 -26,59%

Рељеф и клима

[уреди | уреди извор]

У рељефу општине Рековац издвајају се две природне целине: равничарски део који се простире на површини од око 3.700 ha и брдско-планински део, површине 32.000 ha (приближне процене). Истичу се следећи тектонски облици: Јухор (стара громадна планина), Гледићке планине (младе веначне планине) и Левачка котлина спуштена између поменутих планина која представља границу између старих родопских и младих динарских планина. Од флувијалних облика рељефа већи значај имају долине Каленићке, Жупањевачке и Дуленске реке, а мањи долине Ломничке, Доброселичке и Крушевичке реке.[5]

Привреда

[уреди | уреди извор]

После приватизација пропала су скоро сва предузећа, која су радила у општини Рековац, мођу којима су Фабрика каблова, Благотин, подрум „Левач“, хотел „Левач“, „Купрес“, конфекција „Тренд компани“... Једина фирма која ради у општини је винарија „Винекс“ (Левачки грозд), из Белушића.[8][9] Општина Рековац је, у главном, воћарски крај, а туризам се заснива на сеоском и манастирском туризму.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Фреска Деспота Стефана Лазаревића из 1413. године

У општини Рековац се налази средњовековни манастир Каленић из времена Деспота Стефана Лазаревића,[10] и средњовековни град Жупањевац, у коме је боравио Никола Алтомановић, а 1389. године Кнегиња Милица је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ Општина Рековац — Насловна Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ „Mapa Levča”. Levac Online. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2012. 
  5. ^ а б в Општина Рековац — О Рековцу Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ Издаје и штампа — Републички завод за статистику Србије (ISSN 1450-9075, година 2009)
  7. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2026. 
  8. ^ „Vinarija "VINEX" Levački grozd — Belušić, Rekovac”. Vinex.rs. Приступљено 10. 1. 2012. 
  9. ^ < https://web.archive.org/web/20180830201330/http://www.poljoprivrednifondrekovac.org/. Архивирано из оригинала 30. 08. 2018. г. Приступљено 26. 01. 2013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ „Manastir Kalenić”. Levac Online. Архивирано из оригинала 19. 03. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2012. 
  11. ^ Општина Рековац — Историја Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Рековац&oldid=31812187”