Миливој Рукавина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миливој Рукавина
Milivoj Rukavina.jpg
Датум рођења (1916-07-16)16. јул 1916.
Место рођења Оточац, Госпић
 Аустроугарска
Датум смрти 6. август 1999.(1999-08-06) (83 год.)
Место смрти Загреб
 Хрватска

Миливој Рукавина (Оточац, код Госпића 16. јул 1916 — Загреб, 6. август 1999), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Хрватске.

Биографија[уреди]

Др Миливој Рукавина био је правник, потпредседник Сабора СР Хрватске, посланик Организационог-политичког већа Сабора, председник Комисије Сабора за надзор рада службе државне сигурности. Право је дипломирао и докторирао на правном факултету у Загребу. За време студија у периоду од 1935. до 1937. био је секретар организације СКОЈ на истом факултету. Био је члан СКЈ од 1940, а у НОБ-У је учестовао од 1941. У току рата обављао је разне војне и војно-партијске дужности а поред осталог био је члан дивизијског комитета КПХ и секретар комитета приштапских јединица Главног штаба НОВ и ПОХ. После ослобођења био је повереник за унутрашње послове града Загреба, председник ГНО Загреба, јавни тужилац Хрватске, секретар и члан СИВ, члан Одбора за унутрашњу политику Извршног вијећа Хрватске, председник Комисије за унутрашњу политику СИВ, члан Правног савета СИВ итд. Биран је за посланика Организационо-политичког вијећа Сабора (1967-1969) и посланика Већа народа Савезне скупштине. Био члан бироа Градског комитета КПХ Загреб, члан ЦК СК Хрватске, члан руководства ССРН Хрватске и Југославије итд. Био је члан самоуправних органа многих правних институција и члан савета Свеучилишта у Загребу.[1]

Аутор је књиге "За реформу Хрватског свеучилишта".[2]

Одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ко је ко у Југославији:југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  2. ^ Рукавина, Миливој. „За реформу Хрватског свеучилишта”. Google books. Приступљено 29. 11. 2017. 

Литература[уреди]

  • Ко је ко у Југославији:југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  • Ко је ко у Југославији. Београд: Хронометар. 1970.