Портал:Народноослободилачка борба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Главна страна   Биографије и галерија   Препоручени чланци   Народни хероји

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал: Народноослободилачка борба Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик жртвама рације у Новом Саду Детаљ са рељефа са споменика на Гробљу ослободилаца Београда 1944, рад вајара Радета Станковића Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Добрoдошли на Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Социјалистичка Федеративна Република Југославија О Порталу Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Roundel of Russia - Low Visibility.svg Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Меморијали и годишњице Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Споменик „Позив на устанак“, рад Војин Бакића
Народи Југославије: Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други...


Куцнуо је судбоносни тренутак. Започела је одсутна битка против највећих непријатеља радничке класе, битка коју су фашистички злочиници сами заметнули мучким нападом на Совјетски Савез, наду свих трудбеника света. Драгоцена крв херојског совјетског народа пролива се не само ради одбране земље социјализма, него и ради коначног социјалног и националног ослобођења читавог радног човечанства. Према томе, то је и наша борба, коју смо ми дужни подупирати својим снагама, па и својим животима...


Пролетери свију земаља Југославије, на своја места, у прве борбене редове. Збијте чврсто своје редове око ваше авангарде, Комунистичке партије Југославије. Сваки на своје место! Непоколебљиво и дисциплиновано вршите своју пролетерску дужност. Спремајте се хитно за последњи и одсутни бој...


Станите на чело радних и национално угњетених маса и водите их у борбу против фашистичких тлачитеља наших народа. Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, јер ви морате тиме дати пример другима. Извршите своју дужност авангарде радничке класе Југославије. Напред у последњи и одлучни бој за слободу и срећу човечанства!
(Одломак из Прогласа ЦК КПЈ од 22. јуна 1941. године)


На слици:
Споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића, који се налази испред Музеја „4. јули“ у Београду. Један примерак овог споменика налази се у Војном музеју у Београду, у поставци посвећеној Народноослободилачкој борби, а индентичан споменик, под називом „Бјеловарац“, налази се у Бјеловару, родном месту аутора (био је миниран и уништен 1991, али је обновљен 2010. године).

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фотографија из НОБ Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Народни херој Стево Филиповић


Вешање народног хероја Стеве Филиповића у Ваљеву 22. маја 1942. године

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фотографија споменика из НОБ Социјалистичка Федеративна Република Југославија


Социјалистичка Федеративна Република Југославија Народни хероји Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Орден народног хероја

Roundel of Russia - Low Visibility.svg Народни херој Југославије (или само Народни херој) (словен. Národni herój Jugoslavije; мкд. Народен херој на Југославија) је било почасно звање у Социјалистичкој федеративној Републици Југославији које се додељивало свим носиоцима Ордена народног хероја. Звање је успоставио Врховни штаб Народноослободилачке партизанске и добровољачке војске Југославије, крајем 1941. године, по угледу на звање Хероја Совјетског Савеза (рус. Герой Советского Союза), које се од 1934. године додељивао у Совјетском Савезу. У „Билтену Врховног штаба НОП и ДВЈ“ број 12-13 (за децембар 1941. и јануар 1942) објављено је успостављање звања Народног хероја - „као највеће признање за борце, командире, команданте и политичке комесаре, који се својим јунаштвом и пожртвованошћу у Народноослободилчакој борби против окупатора и домаћих издајника нарочито истакну“.

Прва особа која је проглашена за народног хероја, био је Петар Лековић, каменорезачки радник из Ужичке Пожеге и борац Друге пролетерске ударне бригаде, проглашен још за живота, фебруара 1942. године. Поред Лековића звање народног хероја, до 15. августа 1943. године, када је указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ уведен Орден народног хероја, стекло је још двадесеттроје бораца и руководилаца Народноодлободилаке војске Југославије. Истим указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ одлучено је да се свим особама које су стекле назив народног хероја додели Орден народног хероја.

Одлуке о проглашењу народних хероја доносио је најпре Врховни штаб НОВ и ПОЈ, а од Другог заседања АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године, Председништво АВНОЈ-а. Образовањем Народне скупштине ФНРЈ, 1945. године, одлуке је доносио Президијум народне скупштине, а од 1953. године председник ФНРЈ. Од 1980. године одлуке је доносило Председништво СФРЈ.

Укупно је проглашено 1.322 народних хероја од чега 91 жена. Највећи број народних хероја је одликован постхумно и то у периду од 1951. до 1955. године, поводом десетогодишњице Народноослободилачког рата. Поред бораца и руководилаца НОВЈ, Орденом је одликовано 22 страних држављана, 32 јединице и установе НОВЈ, 8 градова у Југославији и 4 друштвено-политичке организације. Једини вишеструки носилац Ордена био је Јосип Броз Тито, који је одликован три пута: 19. новембра 1944, 15. маја 1972. и 16. маја 1977. године. Одлуком из 1946. године, Ордени преминулих народних хероја чувају се у Војном музеју у Београду.

Петар Лековић, први народни херој Сава Ковачевић, командант Треће ударне дивизије Марија Бурсаћ, прва жена народни херој Иво Лола Рибар, члан Врховног штаба, секретар Централног комитета СКОЈ-а Иван Милутиновић, члан Врховног штаба Бошко Буха, најмлађи народни херој

Народни хероји Југославије

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Тим за Народноослободилчаку борбу Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Уколико желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Википедијином Тиму за Народноослободилачку борбу су. Чланови Тима су:

  1. Пинки, оснивач и уредник
  2. Горран
  3. Пламен
  4. Дражета
  5. Змија БГД


Социјалистичка Федеративна Република Југославија Остали портали на Википедији на српском језику Социјалистичка Федеративна Република Југославија