Портал:Народноослободилачка борба
| Главна страна | Биографије и галерија | Препоручени чланци | Народни хероји |
Портал: Народноослободилачка борба
 |
.jpg) |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Добрoдошли на Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије
О Порталу
Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.
Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.
Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.
Меморијали и годишњице
На слици:
Споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића, који се налази испред Музеја „4. јули“ у Београду. Један примерак овог споменика налази се у Војном музеју у Београду, у поставци посвећеној Народноослободилачкој борби, а индентичан споменик, под називом „Бјеловарац“, налази се у Бјеловару, родном месту аутора (био је миниран и уништен 1991, али је обновљен 2010. године).
Фотографија из НОБ
Фотографија споменика из НОБ
Народни хероји Југославије
.jpg)
Народни херој Југославије (или само Народни херој) (словен. Národni herój Jugoslavije; мкд. Народен херој на Југославија) је било почасно звање у Социјалистичкој федеративној Републици Југославији које се додељивало свим носиоцима Ордена народног хероја. Звање је успоставио Врховни штаб Народноослободилачке партизанске и добровољачке војске Југославије, крајем 1941. године, по угледу на звање Хероја Совјетског Савеза (рус. Герой Советского Союза), које се од 1934. године додељивао у Совјетском Савезу. У „Билтену Врховног штаба НОП и ДВЈ“ број 12-13 (за децембар 1941. и јануар 1942) објављено је успостављање звања Народног хероја - „као највеће признање за борце, командире, команданте и политичке комесаре, који се својим јунаштвом и пожртвованошћу у Народноослободилчакој борби против окупатора и домаћих издајника нарочито истакну“.
Прва особа која је проглашена за народног хероја, био је Петар Лековић, каменорезачки радник из Ужичке Пожеге и борац Друге пролетерске ударне бригаде, проглашен још за живота, фебруара 1942. године. Поред Лековића звање народног хероја, до 15. августа 1943. године, када је указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ уведен Орден народног хероја, стекло је још двадесеттроје бораца и руководилаца Народноодлободилаке војске Југославије. Истим указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ одлучено је да се свим особама које су стекле назив народног хероја додели Орден народног хероја.
Одлуке о проглашењу народних хероја доносио је најпре Врховни штаб НОВ и ПОЈ, а од Другог заседања АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године, Председништво АВНОЈ-а. Образовањем Народне скупштине ФНРЈ, 1945. године, одлуке је доносио Президијум народне скупштине, а од 1953. године председник ФНРЈ. Од 1980. године одлуке је доносило Председништво СФРЈ.
Укупно је проглашено 1.322 народних хероја од чега 91 жена. Највећи број народних хероја је одликован постхумно и то у периду од 1951. до 1955. године, поводом десетогодишњице Народноослободилачког рата. Поред бораца и руководилаца НОВЈ, Орденом је одликовано 22 страних држављана, 32 јединице и установе НОВЈ, 8 градова у Југославији и 4 друштвено-политичке организације. Једини вишеструки носилац Ордена био је Јосип Броз Тито, који је одликован три пута: 19. новембра 1944, 15. маја 1972. и 16. маја 1977. године. Одлуком из 1946. године, Ордени преминулих народних хероја чувају се у Војном музеју у Београду.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Народни хероји Југославије
