Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

ГЛАВНА СТРАНА РАЗГОВОР ЧЛАНЦИ ГАЛЕРИЈА ПРЕПОРУЧЕНО НАРОДНИ ХЕРОЈИ

Пуцајте, ја и сада држим час!

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Слободан Принцип — Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. мај 1914 — Крушево, код Фоче, 25. април 1942), био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Потицао је из револуционарне породице Принцип, а млађи брат његовог оца је био Гаврило Принцип, припадник „Младе Босне” и атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 1914. године у Сарајеву. Још као учесник гимназије у Сарајеву прикључио се омладинском револуционарном покрету, а доласком на студије технике у Београд активно се укључио у револуционарни студентски покрет. Због истакнуте активности међу студентима, као и учешћа у студентским акцијама и демонстрацијама 1937. године је био примљен у чланство илегалне Комунистичке партије Југославије.

Био је активан у Удружењу босанскохерцеговачких студената „Петар Кочић”, а од 1937. до 1939. године је и његов председник. Ово удружење развило је живу политичку активност међу студентима, а деловало је и међу омладином и студентима у Босни и Херцеговини. За време школских распуста Слободан је политички деловао у родном крају, међу радничком и сеоском омладином. Био је један од најистакнутијих студената-комуниста на Београдском универзитету, због чега је био хапшен и прогањан од полиције.

Учествовао је у Априлском рату 1941. године, а након окупације Југославије је био изабран за члана војног руководства КПЈ за Босну и Херцеговину са задатком да ради на организовању устанка. Јула 1941. је био именован за члана Обласног штаба за сарајевску област, као и за члана Главног штаба НОП одреда Босне и Херецеговине. Учествовао је у организовању устанка на Романији и стварању Романијског партизанског одреда. Почетком фебруара 1942. године је био именован за команданта Оперативног штаба НОП и ДВ за источну Босну. Половином априла 1942. се разболео од тифуса и крајем истог месеца умро у централној партизанској болници у околини Фоче.

За народног хероја проглашен је 6. септембра 1942. године, међу првих 12 партизанских бораца. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.

даље...

Изабрана фотографија

Споменик стрељаним ђацима у спомен-парку „Крагујевачки октобар”, рад вајара Миодрага Живковића из 1963. године.

Меморијали — Октобар

1941. година

5. октобар — У Новом Саду, у сукобу с мађарском полицијом страдао Радивој Ћирпанов, народни херој.
11. октобар — Прилепски партизански одред извршио прву устаничку акцију у Македонији.
18. октобар — У Карловцу у сукобу с усташама погинуио члан ЦК КПЈ Јосип Краш, народни херој.
19. октобар — У ослобођеном Ужицу изашао први број листа „Борба“, органа КПЈ.
20. октобар — У Великом Очијеву, код Дрвара убијен Марко Орешковић, народни херој.
21. октобар — У Крагујевцу извршено масовно стрељање током кога је убијено око 2.800 људи.
27. октобар — У селу Брајићима, одржан други састанак између Јосипа Броза Тита и Драгољуба Михаиловића.
30. октобар — У Глумачу, код Пожеге четници убили Милана Благојевића Шпанца, народног хероја.

1942. година

2. октобар — У Трнову, код Мркоњић Града, четници убили Владимира Кнежевића Волођу, Рифата Бурџовића и Томаша Жижића.
3. октобар — У Уништима формирана Друга далматинска бригада.
11. октобар — У Будићима формирана је Прва славонска ударна бригада.
28. октобар — У борби против четника у Босанском Грахову, погинуо Радиша Радосављевић Шоша, народни херој.

1943. година

1. октобар — У Кочевју отпочео тродневни збор делегата словеначког народа ткз. „Кочевски збор“.
4. октобар — Формирани су Први пролетерски и Други ударни корпус.
5. октобар — 16. војвођанска и 17. источнобосанска дивизија ослободиле Тузлу.
11. октобар — Прва пролетерска дивизија ослободила Зеницу.
12. октобра — У Плашком одржано Друго заседање ЗАВНО Хрватске.
15. октобар — Марија Бурсаћ проглашена за прву жену народног хероја.
20. октобар — У борби против четника код Зајечара погинуо Миодраг Мија Станимировић, народни херој.

1944. година

11. октобар — 46. српска дивизија ослободила Врање, а 47. српске дивизија Лесковац.
14. октобар — Партизанско-бугарске снаге ослободиле Ниш.
18. октобар — 29. херцеговачка и 26. далматинска дивизија ослободиле Дубровник.
20. октобар — Партизанско-совјетске снаге одлободиле Београд, главни град Нове Југославије.
21. октобар — Партизанско-совјетске снаге одлободиле Крагујевац.
22. октобар — Пети ударни корпус ослободио Травник.
23. октобар — Новосадски партизански одред ослободио је Нови Сад.

Актуелно — вести

15. фебруар — Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности због нарочитих заслуга у области јавних делатности, а посебно у очувању тековина антифашизма и поводом 70 година постојања одликовао је Сретењским орденом трећег степена Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије.
26. фебруар — У Београду у 93-ој години преминула Даница Дана Милосављевић (1925—2018), борац Друге пролетерске бригаде, носилац Партизанске споменице 1941. и последња жена народни херој у Србији.
15. март — У Историјском архиву Београда одржана свечана академија поводом 110 година од рођења Коче Поповића, учесника Шпанског грађанског рата, народног хероја, генерала и дипломате.
17. март — У Љубљани у 96-ој години преминуо Јоже Ожболт (1922—2018), генерал-потпуковник ЈНА и народни херој.

Изабрана тема

74 године од ослобођења Београда октобар 1944 — октобар 2018

Совјетска медаља за ослобођење Београда

План Београдске операције

Београдска операција се одиграла од 10. до 22. октобра 1944. године, у склопу операција за ослобођење Србије. Прва армијска групација, под командом генерала Пека Дапчевић, добила је у другој половини 1944. години задатак да ослободи Београд. У овом подухвату она је подржана од стране совјетског Четвртог механизованог корпуса, под командом генерала Владимира Жданова.

На ширем подручју Београда, Немци су располагали са око 40—50 пешадијских батаљона, четири тенковска батаљона и 12—16 артиљеријских дивизиона. У уводним борбама од 10. до 14. октобра партизанско-совјетске снаге су савладале немачки отпор на прилазима Београда и избиле на периферију града. Борбе у граду, вођене су од 14. до 22. октобра, као и са немачком смедеревском групацијом која је уништена код Авале, после безуспешног покушаја да се споји с немачким снагама у граду.

Београд је ослобођен 20. октобра, а Земун 22. октобра 1944. године. У овој операцији Немци су имали 16.800 мртвих и 8.739 заробљених војника. Прва армијска група имала је 2.944 мртвих и 3.379 рањених, док је Четврти моторизовани корпус имао 960 мртвих.

Уништењем немачке смедеревске групације заплењено је 1.500 разних моторних возила, 80 тенкова и 200 топова. Ослобођењем Београда била је за преостали одбрамбени систем Немаца на Балкану пресечена на најосетљивијем месту основна магистрала Балканског полуострва Солун—Београд—Будимпешта. Ослобођењем Београда и уже Србије, немачка група армија „Е”, која се повлачила из Грчке и Албаније, морала је да се пробија кроз слабо комуникативне области, што је сасвим успорило њено повлачење и огромно повећало њене губитке.

На фотографији Споменик „Партизан на вечној стражи”, рад вајара Радете Станковића из 1988. године, који је постављен на Гробљу ослободилаца Београда 1944.