Пређи на садржај

Портал:Народноослободилачка борба

С Википедије, слободне енциклопедије

Добро дошли на 
Портал Народноослободилачка борба

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића
Смрт фашизму — слобода народу
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Стева Филиповић неколико тренутака пре смрти
Стева Филиповић неколико тренутака пре смрти

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916Ваљево, 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремама оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.


Уколико желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Википедијином Тиму за Народноослободилачку борбу су. Чланови Тима су:

  1. Пинки, оснивач и уредник
  2. Горран
  3. Пламен
  4. Дражета
  5. Змија БГД

Споменик палим Крајишницима на Бањ брду
Споменик палим Крајишницима на Бањ брду

Споменик палим Крајишницима је споменик посвећен Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине и дјело је хрватског и југословенског вајара Антуна Аугустинчића, а налази се у Бањој Луци у Републици Српској, БиХ.

Споменик је подигнут на Бањ брду (ранијег имена Шехитлуци) које се уздиже изнад бањалучке котлине, гдје заузима средишње мјесто и доминира околином. Ово брдо има важну симболичку вриједност за историју Народноослободилачке борбе у Босанској крајини, јер су се овдје јуна и јула 1941. године десила партијска и друга савјетовања чланова и симпатизера Комунистичке партије Југославије, а која су имала важан утицај на организовање и коначно подизање устанка у Крајини 27. јула 1941. године. Аугустинчић је прве скице за споменик почео да ради 1948. године, а свечано је отворен 1961. године. Споменик палим Крајишницима је један од симбола града Бање Луке. Аугустинчић је споменик радио у стилу социјалистичког реализма.

Од свог отварања историју споменика прате бројне рестаурације настале усљед неприлагођености материјала од којег је споменик направљен бањалучкој клими, коју карактерише влага и ниске температуре зими. Споменик се данас не налази у задовољавајућем стању. Споменик палим Крајишницима је непокретно културно добро Републике Српске и национални споменик Босне и Херцеговине.


Инсерт из америчког пропагандног филма о Титу и партизанима из јуна 1944. године