Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Главна страна	Разговор	Чланци	Препоручено	Народни хероји

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Вељко Дугошевић (Рума, 13. август 1910 — Нересница, код Кучева, 18. новембар 1941), учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Након завршетка Учитељске школе у Сомбору, радио је неколико година као учитељ у селу Радња, код Кавадраца и Ранилуг, код Гњилана. Године 1937. је напустио учитељску службу и почео да студира на Вишој педагошкој школи у Београду. Током студија 1939. године је примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је један од организатора и руководилаца Учитељског удружења „Вук Караџић“, које је окупљало политички активне учитеље, а такође је био и члан Редакције часописа „Учитељска стража”.

Непосредно пред почетак Другог светског рата, заједно са супругом Наталијом добио је учитељску службу у селу Турији, код Кучева истовремено политички делујући у Београду и Пожаревцу. Након окупације Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању Народноослободилачког покрета (НОП) и учествовао у првим оружаним акцијама. Учествовао је у формирању првих партизанских група и био најпре комадант Звишког партизанског одреда, а од септембра 1941. године командант Пожаревачког партизанског одреда. Под његовом командом, одред је ослободио велику територију на подручју пожаревачког округа, а учествовао је и у ослобођењу Петровца, Кучева, Голубца, Жагубице и др.

У току Прве непријатељске офанзиве, половином новембра 1941. године, Штаб Пожаревачког одреда се из Кувечва повукао ка Хомољским планинама. У селу Нересници Штаб је 18. новембра 1941. године био изненађен и опкољен од стране јаких недићевских и четничких снага Косте Пећанца. Штитећи одступницу одреда, Вељко је погинуо са аутоматом у рукама. У знак сећања на првог команданта Пожаревачки партизански одред је носио његово име.

Изабрана фотографија

Треће заседање АВНОЈ-а у Дому Народне скупштине у Београду, августа 1945. године

Меморијали

1941. година

2. август — Омладинац Александар Војиновић бацио две бомбе на немачке официре у хотелу „Парку“ у Нишу.
4. август — У Загребу група СКОЈ-еваца извршила напад бомбама на одред усташке свеучилишне сантије.
8. август — У немачкој операцији на Космај, погинуо Бранко Крсмановић, народни херој.
13. август — У Београду објављен „Апел српском народу” против устаничких снага.
15. август — У Скрадину Италијани стрељали Павла Папа Шиљу, народног хероја.
17. август — Немци на Теразијама јавно обесили петорицу активиста НОП-а.
22. август — Група затвореника-комуниста побегла из затвора у Сремској Митровици.
29. август — У Београду формирана квинслишка „Влада народног спаса” на челу са Миланом Недићем.

1942. година

2. август — У Шековићима формирана Шеста источнобосанска бригада.
5. август — У близини Ливна погинуо Анте Јонић, народни херој.
10. август — Код Шуице формирана Десета херцеговачка бригада.
13. август — Партизанске снаге извршиле неуспели напад на Купрес.
19. август — Код Коренице формирана Друга личка бригада.

1943. година

6. август — Прва крајишка дивизија ослободила Горњи Вакуф.
10. август — Прва крајишка бригада извршила напад на аеродром Рајловац.
15. август — Врховни штаб НОВ и ПОЈ донео Указ о првим одликовањима, међу којима је био Орден народног хероја.
17. август — Прва пролетерска дивизија ослободила Доњи Вакуф.
24. август — Прва пролетерска и Пета крајишка дивизија ослободиле Бугојно.

1944. година

2. август — Одржано Прво заседање АСНО Македоније.
3. август — Група дивизија НОВЈ разбила јаке непријатељске снаге и преко Ибра извршила продор у Србију.
7. август — Група дивизија НОВЈ на Копаонику разбила главну групу четничких корпуса.
8. август — 39. крајишка дивизија ослободила Мркоњић Град.
27. август — Трећа ударна дивизија ослободила Колашин.
30. август — Трећа ударна дивизија ослободила Беране.
31. август — 39. крајишка дивизија ослободила Дрвар.