Пређи на садржај

Портал:Народноослободилачка борба

С Википедије, слободне енциклопедије

Добро дошли на 
Портал Народноослободилачка борба

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића
Смрт фашизму — слобода народу
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Бошко Буха
Бошко Буха

Бошко Буха (Градина, код Вировитице, 1926Јабука, код Пријепоља, 27. септембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе, легендарни пионир и борац-бомбаш Друге пролетерске бригаде и народни херој Југославије.

Након окупације Југославије, 1941. године, усташе су га са породицом протерале из родне Славоније, па је прешао у западну Србију, у Јадарску Лешницу. Ту је октобра 1941. године ступио у Мачвански партизански одред. Потом је кратко време био на лечењу у ослобођеном Ужицу, а одатле се са борцима Ужичког партизанског одреда, повукао у Санџак. Марта 1942. године ступио је у тада формирану Другу пролетерску ударну бригаду, у њен Четврти ужички батаљон.

Иако је био млад и мален растом, исказивао је изузетну храброст. Посебно се истакао као вешт бомбаш у борбама код Чајнича, на Козари, код Купреса, Јајца, Ливна и др, па је био вођа једног бомбашког одељења. Као један од омиљених бораца Четвртог ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде био је изабран за члана делегације ове бригаде на Првом конгресу Антифашистичке омладине Југославије. На овом Конгресу, одржаном децембра 1942. године у Бихаћу, говорио је о својим и подвизима својих ратних другова, што је изазвало одушевљење присутних и личне честитке Јосипа Броза Тита.


Уколико желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Википедијином Тиму за Народноослободилачку борбу су. Чланови Тима су:

  1. Пинки, оснивач и уредник
  2. Горран
  3. Пламен
  4. Дражета
  5. Змија БГД

Спомен-гробље на Крушику
Спомен-гробље на Крушику

Спомен-гробље на Крушику у Ваљеву, у Србији је спомен-гробље у северозападном делу града, на брду Крушик, на ком је сахрањено 313 бораца и учесника Народноослободилачког покрета који су рођени или војно деловали и пали на подручју ваљевског краја за време Другог светског рата.

Највећи део упокојених, њих 261, били су учесници НОБ које су овде, након заробљавања и предаје од стране равногорских четника, стрељали Немци 27. новембра 1941. године. Њима су касније придодани и други пали на подручју ваљевске општине у каснијем току рата, до ослобођења града 1944. године.

Иако је још за време и одмах после рата ово велико стратиште почело да прераста у уређено гробље, прво организовано претварање у спомен-парк је остварено на петнаесту годишњицу стрељања 1956. године. Данашњи облик гробље је добило великом реконструкцијом 1964. године. Претходно посети председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Ваљеву 1967. године у средишњи део гробља је уграђено ватриште са вечним пламеном које је Тито свечано упалио током своје посете гробљу.

За време социјалистичке Југославије ово гробље је заузимало веома важно симболичко место на политичкој мапи града. Овде су се за све велике државне и локалне празнике скупљали политички функционери држећи говоре, пионири полагали заклетве, припадници ЈНА полагали свечану обавезу.

На гробљу на Крушику се сваког 27. новембра свечано комеморира стрељаним родољубима. Спомен-гробље на Крушику је споменик културе.


Инсерт из америчког пропагандног филма о Титу и партизанима из јуна 1944. године