Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Главна страна	Разговор	Чланци	Препоручено	Народни хероји

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916 — Ваљево, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремам оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.

Након реорганизације преосталих партизанских снага био је именован за команданта Тамнавско-колубарског батаљона. Услед сталних потера и јаке зиме, овај батаљон је био уништен у борбама, а Филиповић је с још двојицом партизана заробљен 24. децембра 1941. године у селу Трбосиље, код Лознице. Четници Косте Пећанца су га потом спровели у Шабац и предали жандармима, који су га потом предали Немцима. Извесно време је био у затвору Гестапоа у Београду. Током истраге у затвору био је страшно мучен и злостављан, с намером да ода остале партизане на терену, као и њихове сараднике. Пошто је остао упоран у одбијању сарадње, окарактерисан је као „немогућ случај” и премештен у Ваљево, где је јавно обешен 22. маја 1942. године.

Приликом вођења на место вешања, као и непосредно пре егзекуције, Филиповић је позивао окупљени народ на борбу против окупатора и клицао Комунистичкој партији и Црвеној армији. На вешалима је са уздигнутим рукама у вис и стиснутим песницама узвикивао антифашистичке пароле. Том приликом настала је фотографија, преко које је Стева Филиповић постао симбол пркоса и оптора фашизму.

Изабрана фотографија

[[Датотека:|500п|]]

Меморијали

1942. година

2. фебруар — ЦК КПЈ и Врховни штаб објавили „Фочанске прописе” о раду и задацима Народноослободилачких одбора.
8. фебруар — У манастиру Острогу, одржана „Острошка скупштина“ црногорских и бокељских родољуба.
12. фебруар — Из логора Црвени крст у Нишу побегла група од око 100 затвореника.
15. фебруар — Топлички НОП одред ослободио Куршумлију.
20. фебруар — Четници извршили напад на Штаб Мајевичког НОП одреда и убили 30 бораца и чланова Штаба.
27. фебруар — У борбама за ослобођење Доњег Лапца погинуо Стојан Матић, народи херој.

1943. година

9. фебруар — У Новом Саду обешен Тоза Марковић, народни херој
11. фебруар — У Босанској Крупу обешена Лепа Радић, народни херој
17. фебруар — Након првог неуспешног напада, Трећа ударна дивизија заузела Прозор.
22. фебруар — Отпочеле четвородневне борбе за Коњиц.
28. фебруар — У Скопљу делегат ЦК КПЈ члановима ПК КПЈ за Македонију саопштио одлуку о формирању КП Македоније.

1944. година

10. фебруар — Формирана Трећа српска пролетерска бригада.
16. фебруар — У Колашину одржано Друго заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке.
19. фебруар — У Чрномељу отпочело Прво заседање Словеначког народноослободилачког већа
23. фебруар — У Врховни штаб НОВ и ПОЈ стигла совјетска војна мисија.

1945. година

6. фебруар — Отпочела Мостарска операција, која је завршена 4. марта ослобођењем Мостара и северозападне Херцеговине.
16. фебруар — У Београд стигао Иван Шубашић, председник Владе у егзилу.
21. фебруар — У Београд стигао генерал Харолд Александер командант Савезничких снага на Средоземљу.