Портал:Народноослободилачка борба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Portal NOB zvezda.svg

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије  


Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Главна страна Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Разговор Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Чланци Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Препоручено Introduction to Computational Arts Project3 05 Star 02.png Народни хероји
Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Смрт фашизму — слобода народу

Ss-cf-8.png

О Порталу

Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Ss-cf-8.png

Изабрана биографија

Стева Филиповић неколико тренутака пре смрти

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916Ваљево, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремам оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.

Након реорганизације преосталих партизанских снага био је именован за команданта Тамнавско-колубарског батаљона. Услед сталних потера и јаке зиме, овај батаљон је био уништен у борбама, а Филиповић је с још двојицом партизана заробљен 24. децембра 1941. године у селу Трбосиље, код Лознице. Четници Косте Пећанца су га потом спровели у Шабац и предали жандармима, који су га потом предали Немцима. Извесно време је био у затвору Гестапоа у Београду. Током истраге у затвору био је страшно мучен и злостављан, с намером да ода остале партизане на терену, као и њихове сараднике. Пошто је остао упоран у одбијању сарадње, окарактерисан је као „немогућ случај” и премештен у Ваљево, где је јавно обешен 22. маја 1942. године.

Приликом вођења на место вешања, као и непосредно пре егзекуције, Филиповић је позивао окупљени народ на борбу против окупатора и клицао Комунистичкој партији и Црвеној армији. На вешалима је са уздигнутим рукама у вис и стиснутим песницама узвикивао антифашистичке пароле. Том приликом настала је фотографија, преко које је Стева Филиповић постао симбол пркоса и оптора фашизму.

Ss-cf-8.png

Изабрана фотографија


[[Датотека:|500п|]]

Ss-cf-8.png

Меморијали

1942. година
1943. година
1944. година
1945. година

Ss-cf-8.png

Актуелно — вести

HSAktuell.svg
Ss-cf-8.png

Ss-cf-8.png

Портали

Сродни портали:
Краљевина Југославија · Револуционарни раднички покрет Југославије · Југословени у Шпанском грађанском рату · Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Остали портали:

Портал друштвене науке: Историја | Лингвистика | Право | Филозофија Портал природне науке: Астрономија | Биологија | Екологија | Географија | Геофизика | Математика | Медицина | Науке о Земљи | Физика | Физичка хемија | Хемија Портал државе и градови: Антарктик | Аргентина | Бања Лука | Београд | Босна и Херцеговина | Бутан | Грчка | Европа | Златибор | Италија | Јужни Судан | Канада | Мађарска | Македонија | Немачка | Ниш | Општина Баточина | Пољска | Република Српска | Русија | Сједињене Америчке Државе | Србија | Турска | Ужице | Уједињено Краљевство | Украјина | Француска | Црна Гора | Чиле | Хрватска | Шведска | Шпанија Портал теме из историје: Античка Грчка | Антички Рим | Археологија | Војна историја Срба | Египтологија | Jугословени у Шпанском грађанском рату | Jугословенска војска у отаџбини | Краљевина Југославија | Народноослобoдилачка борба | Први светски рат | Револуционарни раднички покрет Југославије | Совјетски Савез | Социјалистичка Федеративна Република Југославија | Сукоби на територији СФРЈ | Хералдика Портал теме из спорта: Бициклизам | ЈСД Партизан | Кошарка | Олимпијске игре | СД Црвена звезда | Спорт | Тенис | Формула 1 | Фудбал | Хокеј на леду | Шах Портал теме из уметности: Књижевност | Музика | Позориште | Рок | Стрип | Уметност | Филм | Хеви метал Портал остале теме: Биографија | Ваздухопловство | Видео-игре | Војска | Европска унија | Еротика и порнографија | Жене | Информатика и рачунарство | Језера | Кулинарство | ЛГБТ | Православље | Птице | Планине | Тенкови | Трамвајски саобраћај | Уједињене нације | Фантастика | Хришћанство