Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

ГЛАВНА СТРАНА РАЗГОВОР ЧЛАНЦИ ГАЛЕРИЈА ПРЕПОРУЧЕНО НАРОДНИ ХЕРОЈИ

Вјечно хучи Сутјеска

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Јелена Ћетковић (Цетиње, 21. август 1916 — Јајинци код Београда, 14. мај 1943) била је револуционарка, борац за права жена, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Као млада кројачица пришла је радничком покрету и 1933. године постала члан Савеза комунситичке омладине Југославије, а 1935. године члан Комунистичке партије Југославије. Учествовала је у бројним акцијама КПЈ у Подгорици, као и у познатим Белведерским демонстрацијама на Цетињу.

Године 1938. преселила се у Београд, где је такође учествовала у партијском раду, а посебно у акцијама женског покрета и борби за права жена. Као искусан партијски радник, била је ангажована за инструктора Покрајинског комитета КПЈ за Србију те је помагала партијским организацијама у разним местима у Србији.

На почетку Народноослободилачког рата, 1941. године била је члан Рејонског комитета КПЈ „Центар” у Београду. У току лета 1941. године прешла је на ослобођену територију и најпре била у једном партизанском одреду у источној Босни. Потом је прешла на слободну територију Ужичке републике и политички радила са женама на терену Чачка и Ужица.

даље...

Изабрана фотографија

Генерал Иван Гошњак говори на митингу у ослобођеном Загребу, маја 1945. године.

Меморијали — Мај

1941. година

4. мај — У Загребу одржано Мајско саветовање ЦК КПЈ на коме је одлучено да се формирају Војни комитети и да воде припреме за оружани устанак.

1942. година

7. мај — У Кореници формиран Први пролетерски батаљон Хрватске.
9. мај — У Никшићу стрељан Љубо Чупић (1913—1942), народни херој.
21. мај — У селу Ламовита, код Приједора, формирана Прва крајишка бригада.
21. мај — У Љубљани стрељан Антон Тоне Томшич (1910—1942), секретар ЦК КП Словеније и народни херој.
22. мај — У Шибенику стрељано 25 антифашиста, међу којима и Раде Кончар, секретар ЦК КП Хрватске н народни херој.
22. мај — У Ваљеву обешен Стеван Филиповић, народни херој.

1943. година

15. мај — Отпочела Пета непријатељска офанзива против Главине партизанских снага на простору Црне Горе, Санџака и Херцеговине.
23. мај — У селу Рајковцу, код Тополе, четници заклали Даринку Радовић (1896—1943), и њене две ћерке.
27. мај — У Врховни штаб стигла прва Савезничка војна мисија на челу са Билом Стјуартом

1944. година

2—4. мај — У ослобођеном Дрвару одржан Други конгрес УСАОЈ.
8. мај — У Топуском одржано Треће заседање ЗАВНОХ.
13. мај — Формирано Одељење за заштиту народа (ОЗНА).
25. мај — Јаке немачке снаге извршиле ваздушни десант на Дрвар, чиме је отпочела Седма непријатељска офанзива.

1945. година

1. мај — У Београду одржана прва првомајска војна парада.
2. мај — Четврта армија ослободила Трст.
8. мај — У Берлину потписана безусловна капитулација Трећег рајха.
8. мај — Прва армија ослободила Загреб.
9. мај — Четврта армија ослободила Љубљану.
15. мај — Трећа армија савладала последње остатке окупаторско-квинслишких снага чиме је завршен рат на подручју Југославије.

Актуелно — вести

15. фебруар — Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности због нарочитих заслуга у области јавних делатности, а посебно у очувању тековина антифашизма и поводом 70 година постојања одликовао је Сретењским орденом трећег степена Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије.
26. фебруар — У Београду у 93-ој години преминула Даница Дана Милосављевић (1925—2018), борац Друге пролетерске бригаде, носилац Партизанске споменице 1941. и последња жена народни херој у Србији.
15. март — У Историјском архиву Београда одржана свечана академија поводом 110 година од рођења Коче Поповића, учесника Шпанског грађанског рата, народног хероја, генерала и дипломате.
17. март — У Љубљани у 96-ој години преминуо Јоже Ожболт (1922—2018), генерал-потпуковник ЈНА и народни херој.

Изабрана тема — Битка на Сутјесци

75 година Битке на Сутјесци мај/јун 1943 — мај/јун 2018

Рањени Тито и др Иван Рибар, јуна 1943.

Кањон реке Сутјеске

Сутјеска је мјесто гдје се одвијала једна од најтежих битака у нашој ослободилачкој борби, битка у којој је, у једном кратком периоду, пао највећи број синова наших народа, највише свијетлих ликова наше народне револуције и наше ослободилачке борбе.

Ту, на Сутјесци, водила се неколико дана најкрвавија битка наше Народноослободилачке борбе. Ту су погинуле хиљаде наших хероја, међу којима и славни командант Треће ударне дивизије Сава Ковачевић, али је челична песница наших пролетерских и ударних дивизија разбила и последњи непријатељски обруч на комуникацији Калиновик—Фоча. План непријатеља да уништи нашу стратегијску фрупу опет се разбио на грудима наших пролетерских и ударних дивизија и бригада.

Како ће се данашње и будуће генерације најбоље одужити онима који данас леже у гробу на Тјентишту и брдима у околини? Оне се могу одужити само тиме што ће се увијек мислити на њих и цијенити жртве које су дате да би садашња и будућа покољења била срећнија, што ће се цијенити и чувати велике тековине наше народне револуције, што ће гајити оне идеале за које су пале стотине хиљада бораца Народноослободилачке борбе, што ће чувати и гајити највећу тековину те наше борбе — братство и јединство наших народа

Из говора маршала Југославије Јосипа Броза Тита о битци на Сутјесци.

Битка на Сутјесци је најтежа и најсудбоноснија битка у току Народноослободилачког рата. Тај назив је уствари синоним за за даноноћне борбе вођене вођене од 15. маја до 15. јуна 1943. године, на широком и претежно планинском простору северне Црне Горе, североисточне Херцеговине и југоисточне Босне. Назив за тако широке и дуго вођене борбе не само њени учесници, већ и историчари вежу за Сутјеску због тога што су најдраматичнији и пресудни догађаји одиграли у њеном кањону и на Зеленгори која је надвисује. Та борбена дејства су код нас позанта и под заједничким називом — Пета непријатеска офанзива, а окупатор их је водио под шифром операција „Шварц”.

Био је то окупаторски покушај да окружи и уништи 16 бригада НОВ и ПОЈ организаованих у четири дивизије под називом Главна оперативна група Врховног штаба, коју је предводио врховни командант Јосип Броз Тито. На тај корак окупатори су се одлучили после неуспелог покушаја да у тешким двомесечним борбама од средине јануара до средине марта у Босанској крајини, Лици, на Кордуну и Банији, у централној Босни и западној Херцеговини и у чувеној бици на Неретви униште Народноослободилачку војску Југославије.