Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Главна страна

Чланци

Препоручено

Народни хероји

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896 — Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.

После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Изабрана фотографија

Nemacki oficir pokazuje koga treba dokrajciti.jpg

Меморијали

1941. година

5. октобар — У Новом Саду, у сукобу с мађарском полицијом страдао Радивој Ћирпанов, народни херој.
11. октобар — Прилепски партизански одред извршио прву устаничку акцију у Македонији.
18. октобар — У Карловцу у сукобу с усташама погинуио члан ЦК КПЈ Јосип Краш, народни херој.
19. октобар — У ослобођеном Ужицу изашао први број листа „Борба“, органа КПЈ.
20. октобар — У Великом Очијеву, код Дрвара убијен Марко Орешковић, народни херој.
21. октобар — У Крагујевцу извршено масовно стрељање током кога је убијено око 2.800 људи.
27. октобар — У селу Брајићима, одржан други састанак између Јосипа Броза Тита и Драгољуба Михаиловића.
30. октобар — У Глумачу, код Пожеге четници убили Милана Благојевића Шпанца, народног хероја.