Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Главна страна	Разговор	Чланци	Препоручено	Народни хероји

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Бранко Крсмановић (Доња Мутница, код Параћина, 3. октобар 1915 — Космај, 8. август 1941), револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Студирао је агрономију у Прагу, где се дружио са југословенским студентима, који су припадали омладинском револуционарном покрету и преко њих се заинтересовао за комунистичке идеје. У јесен 1936. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а јануара 1937. године, заједно са групом југословенских студената из Прага, је отишао у Шпанију, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма.

Током рата је стекао чин капетана и налазио се на разним одговорним дужностима у 129. интернационалној бригади. Јануара 1939. године је поломио ногу, па је с групом рањеника био пребачен на лечење у Француску. Након оздрављења, Бранко је био затворен у концентрационим логорима, које су француске власти формирале у лето 1939. године за шпанске добровољце. Почетком 1941. године је успео да се врати у Југославију, али је одмах био ухапшен. Након месец дана је био протеран у Параћин, где је био под полицијским надзором.

Након окупације Југославије, маја 1941. године постао је члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију. Активно је радио на организовању устанка, обилазећи многа места у Поморављу. Крајем јуна 1941. постао је члан Штаба НОП одреда Србије и учествовао је у формирању првих партизанских одреда у Србији.

Изабрана фотографија

Споменик палим борцима у Кикинди, рад вајара Александра Зарина из 1961. године

Меморијали

1941. година

1. децембар — Црногорски НОП одред извршио неуспели напад на Пљевља
5. децембар — На Мраковици, врху Козаре Други крајишки одред уништио домобранско утврђење
11. децембар — У Чачку обешен Ратко Митровић, народни херој
21. децембар — У Рудом формирана Прва пролетерска ударна бригада

1942. година

6—8. децембар — У Босанском Петровцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена
26. децембар — Главни штаб НОВ и ПО Словеније поделио словеначку територију на четири оперативне зоне
27—29. децембар — У Бихаћу одржан Први конгрес Антифашистичке омладине Југославије на коме је формиран Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије

1943. година

2. децембар — У околони Пљеваља формирана италијанска партизанска дивизија „Гарибалди”
4. децембар — Отпочела немачка Лимско-дринска операција против НОВ и ПОЈ
5—6. децембар — У Колашину одржан Оснивачки конгрес АФЖ Црне Горе
7. децембар — Отпочела усташко-немачка Кордунашко-банијска операција пров НОВ и ПОЈ
22. децембар — Формиран Девети словеначки корпус
31. децембар — Отпочела Прва бањалучка операција

1944. година

3. децембар — На Сремском фронту погинуо Саво Машковић, народни херој
10. децембар — У Новом Саду одржана Прва конференција ЈНОФ Војводине
15. децембар — У Скопљу одржана Прва конференција АФЖ Македоније
18. децембар — Јединице НОВ и ПОЈ ослободиле Подгорицу
27. децембар — У Новом Саду одржан Први конгрес Антифашистичке омладине Војводине