Милисав Чамџија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милисав Чамџија
Место рођења Борак
Датум смрти 1815.
Место смрти Палеж (данас Обреновац)
 Османско царство, данас Србија

Милисав Чамџија (? - 1815.), рођен је у селу Борак у београдској нахији. Надимак чамџија је добио пошто је превозио људе преко реке Саве у чамцу.

Од почетка устанка 1806. био је уз кнеза Симу Марковића који је родом исто из Борка.

Београд[уреди]

Приликом ослобађања Београда 30. септембра 1806. нападао је из правца Стамбол капије и по Карађорђевом наређењу са левог крила капије. Он се пред свима и пред Карађорђем заклео да ће међу првима да уђе у Београд. То је и успео. По почетку напада за кратко време је дошао до бедема, на месту где је сад кафана Руски цар, заузео га и узјахао топ и из свег гласа запевао:

„Хеј браћо Срби, крила соколова,“
„к мени, к мени, ја сам на ендеку!“

Баш у то време на месту где сад почиње Скадарска улица смртно је рањен војвода Васа Чарапић (Змај од Авале) који је чувши песму довикнуо својим саборцима:

„Не бојте се. Ено пева чамџија.“

И Карађорђе је чуо песму и рекао:

„Е, сверова Милосав, по души га. јуриш, јунаци, и ми да не будемо последњи.“

До 1813. борио се са Турцима, док није пропао устанак.

Смрт[уреди]

Кад је 1815. почео Други српски устанак под кнезом Милошем, Милосав се одмах укључио и у освајању села Палеж (данас Обреновац) 1815. био рањен. После два дана је умро. Сахрањен је по својој жељи у свом воћњаку испод једног ораха, поред брата.

Његови савременици се слажу да је био велики јунак, није тражио одликовања ни титуле, желео је само битку са Турцима.

Надгробни споменик Милисава Чамџије је споменик културе.

Спољашње везе[уреди]