Велики Борак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Велики Борак
Trg Palih Boraca.jpeg
Трг Палих Бораца у Великом Бораку
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1357
Географске карактеристике
Координате 44°32′06″ СГШ; 20°21′01″ ИГД / 44.535° СГШ; 20.350333° ИГД / 44.535; 20.350333Координате: 44°32′06″ СГШ; 20°21′01″ ИГД / 44.535° СГШ; 20.350333° ИГД / 44.535; 20.350333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Велики Борак на мапи Србије
Велики Борак
Велики Борак
Остали подаци
Поштански број 11462
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Велики Борак је насеље у општини Барајево у Граду Београду.

Историја[уреди]

Реч „велики“ дописана је уз име Борак због великих догађаја који су у селу одиграни за време Првог српског устанка.

У време Првог српског устанка, овај крај је дао више знаменитих личности међу којима су најпознатији кнез Сима Марковић из Великог Борка и велики јунак Милисав Чамџија, који је остао запамћен по томе што је први испред устаника ушао у београдску тврђаву Калемегдан («Хај браћо Срби, крила соколова! К мени, к мени, ја сам на ендеку. И Чамџија већ на топу седи»! На овај, Чамџијин знак, појачан је притисак и читава Београдска варош била је освојена).

У Великом Борку је 1805. године одржана прва Народна скупштина устаничке Србије. На Скупштини је установљен Правитељствујешћи совјет српски, први орган извршне власти у Србији. За председника Совјета изабран је прота Матеја А. Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. У Великом Борку, за време Првог српског устанка радила је и прва пошта у Србији.

У време Другог светског рата, ово село је трпело четнички терор, због подршке партизанима. 3. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВУО, чији је командант био Милорад Тодоровић "Ситничар", 18. децембра 1943. је ухапсио већу групу мештана Великог Борка, Лесковца и Шиљаковца. Они су у затворени у селу Велики Борак, где су малтретирани. Истог дана десеторо је стрељано, док је више десетина осуђено на јавно батинање.

У Великом Борку се налази школа, истурено одељење Основне школе „Кнез Сима Марковић“ из Барајева. Школа је 2013. године била у лошем стању.[1]

Овде се налазе Надгробни споменик Милисава Чамџије и Железничка станица Велики Борак.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Велики Борак живи 1060 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 459 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.420
1953. 1.455
1961. 1.421
1971. 1.231
1981. 1.294
1991. 1.283 1.239
2002. 1.287 1.334
2011. 1.357
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
1.320 96,96 %
Црногорци
  
7 0,54 %
Роми
  
6 0,46 %
Југословени
  
5 0,38 %
Македонци
  
3 0,23 %
Муслимани
  
2 0,15 %
Хрвати
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
Словенци
  
1 0,07 %
Румуни
  
1 0,07 %
непознато
  
10 0,77 %


Референце[уреди]

  1. ^ Велики Борак: Школа опасна по децу („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]