Милорад Драгић
Др Милорад Драгић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. децембар 1891. |
| Мјесто рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 31. јануар 1986. (94 год.) |
| Мјесто смрти | Београд, Југославија |
| Занимање | лекар, етнограф, географ, антрополог |
Милорад Драгић (1891—1986) - лекар, етнограф, географ, антрополог, хуманиста и, како га још називају, учитељ здравља. Рођен је у Београду 22. децембра 1891. године. у занатлијској породици. Преминуо је 31. јануара 1986. године у 95-ој години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на новом гробљу у Београду, где је 1993. године сахрањена и његова супруга, професор Татјана Драгић (1911—1993).
Примаријус др Милорад Драгић (1891–1986), је био пријатељ, следбеник и лекар др Јована Цвијића са којим се дружио до последњих Цвијићевих дана. Похађао је гимназију а затим из поштовања према Цвијићу, следећи његове идеје, првобитно је студирао на Филозофском факултету групу за андрагогију са физичком географијом, етнологију и етнографију, историју српског народа и археологију. После апсолвирања, под утицајем Цвијића уписао је медицину на Берлинском универзитету, да би лакше могао да се бави антрополошким научним истраживањима. Балкански и Први светски рат прекинули су његово студирање. У ратовима 1912-1913 је учествовао као добровољац, а у Првом светском рату као војник.
После рата наставио је студије у Прагу, а по завршетку вратио се у Београд где је радио као неуролог. Од 1947. године др Милорад Драгић је постао научни сарадник Етнографског института САНУ.[1]
Оставио је значајан траг у српској медицини, бавио се научним радом, посебно изучавањем здравствених прилика у Тимочкој Крајини где је често боравио као примаријус из Института за здравствено просвећивање Србије и где је оставио значајне резултате посебно и у погледу здравствено-образовног рада истовремено надгледајући здравствене прилике и разговарајући са људима приобаље Дунава у време изградње хидроелектране Ђердап и пресељења једног броја подунавких насеља.
У време боравка у Источној Србији свакодневно је обилазио људе и насеља, држао здравствено-просветитељска предавања а посебно је забележено да је 1972. године радницима у Бору држао предавања о епидемији великих богиња.[2]
Искуства и знања стечена у сарадњи са Др Милорадом Драгићем је наставио да даље следи и развија у Тимочкој Крајини Др Петар Пауновић који се сматра настављачем његових активности као учитеља здравља.[3]
Др Милорад Драгић је био активан и у соколском савезу Краљевине Југославије и за заслуге у сарадњи са Савезом бугарских Јунака, Краљ Бугарске Борис III је одликовао Др Милорада Драгића,[4] а 20. 7. 1928. године је примљен на аудијенцију код Краља Александра, који је и сам подржавао и подстицао активности соколских друштава.[5]
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Етнобиолошки процеси у Источној Србији у време Цвијићевих проучавања и данас
- Проблеми младих у Хомољу
- Рани бракови у Источној Србији
- Породични и интимни проблеми код школске деце у Исторчној Србији
- Ратни дневник др Стевана Мачаја
- Култ загробног живота и помане у Хомољу
- Систем помана и култ загорбног живота код становништва влашког говора Источне Србије
- Чумина Кошуља – из мађијске медицине у Источној Србији
- Митска епидемиолошка бића
- Здравствена култура Зајечара пре осамдесет година
- О недовољној лекарској помоћи народу
- Пелагра- сељачка и сиротињска болест
- Сифилис у Источној Србији и Поморављу
- Академик проф. др Јован Туцаков
- Доктор Лаза Илић
- Др Лаза Илић (1852 – 1918) протагониста социјалне медицине у Србији
- Приступ испитивању здравствене културе радника у Рударско-топионичарском басену Бор
- Менталне и емоционалне трауме у вези са потапањем насеља Ђердапа
- Здравствена култура Хомоља
- Ендемични сифилис и здравствена култура у Источној Србији и друга дела.
- Драгић Милорад и др Илић Лаза: Народно здравље у округу тимочком
- Драгић Милорад и др Лаза Илић о српско-турском рату
Написао је и прилог „Сећање на медицински рад у Првом светском рату“, прилог сећања на рад Џона Фротингама.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојанчевић, Видосава (1981). „Допринос прим. др Милорада Драгића етномедицини, историји здравствене културе и здравственом просвећивању нашег народа” (PDF). , Зборник радова Етнографског института САНУ. 13.
- ^ „Вакцинисани сви грађани”. лист Колектив, бр 476 из 1972. године на 7. страни. . 1972. Приступљено 17. јун 2023.[мртва веза]
- ^ Пауновић, Петар; Гачић, Ненад (18. 12. 2011). „120. ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПРИМАРИЈУСА ДР МИЛОРАДА ДРАГИЋА, УЧИТЕЉА ЗДРАВЉА”. Народна библиотека Бор, Завичајно одељење. Приступљено 17. 6. 2023.
- ^ Nedeljković, Saša (4. 4. 2019). „Prkos i stradanje sokolskog staroste dr. Otona Gavrančića”. Jadovno. Приступљено 17. 6. 2023.
- ^ Недељковић, Саша. „Саша Недељковић: Соколи за Краља Александра”. Чудо. Приступљено 17. 6. 2023.
- ^ Драгић, Др Милорад (1965). Сећање на медицински рад у Првом светском рату, прилог сећања на рад Џона Фротингама. Зборник необјављених радова саопштених у секцији књ. 2. „У спомен педесетогодишњице Албанске Голготе“. Београд: Српско лекарско друштво, Секција за историју медицине и фармације.
){kind=link}