Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Нови део Алеје заслужних грађана

Алеја заслужних грађана једна је од засебних алеја на Новом гробљу у Београду. Изграђена је 1965, по пројекту архитекте Светислава Личине, а проширена током 2004. и 2012. године. Простире се на 4.200 квадратних метара.

У Алеји се сахрањују значајне личности, односно заслужни грађани, по посебној процедури и одобрењу Скупштине града Београда, односно градоначелника Београда. До сада је овде сахрањено преко 750 личности из разних друштвених, политичких, културних, спортских и уметничких области — политичари, глумци, генерали, спортисти, књижевници, научници, сликари, професори Универзитета, редитељи, вајари, новинари, лекари и др.

Ова алеја се често у јавности меша са Алејом великана, која се такође налази на Новом гробљу.

Историјат Алеје заслужних грађана[уреди | уреди извор]

Потреба за изградњом посебне целине односно дела гробља за сахрањивање друштвено-политичке и културно-спортске елите јавила се почетком 1960-их, па је 1963. по пројекту архитекте Светислава Личине почела изградња Алеје заслужних грађана. Изграђена је 1965. у централном делу гробља, десно од централне стазе, у непосредној близини Алеје стрељаних родољуба 1941—1944, израђене 1959. године, по пројекту Светозара Личине и Богдана Богдановића.

Тада је изграђено 13 полукружних зидова (конхи) са преградама за смештај урни (колумбаријума), 11 кружних гробница (са по 5 заједничких гробница), 44 појединачне гробнице, као и већи број касета — розаријума (калота). Током времена, Алеја се попуњавала, па је два пута проширивана у правцу Алеје стрељаних родољуба. Први пут је проширена у периоду 2004—2005, када су изграђена два полукружна зида, две кружне гробнице, девет појединачних гробница и 11 касета. Друго проширење Алеје заслужних грађана извршено је у периоду 2011—2012, када су изграђена два полукружна зида, три кружне гробнице, 12 појединачних гробница и 15 касета.

Алеја заслужних грађана резервисана је за истакнуте личности из разних друштвено-политичких и културно-спортских области, а одлуку о томе ко ће бити сахрањен у њој доноси Скупштина града Београда, односно градоначелник Београда. Поред породице покојника, предлоге за сахрану у Алеји могу дати институције, попут Српске академије наука и уметности (САНУ), министарства (углавном министарства културе, одбране, унутрашњих и спољних послова) или друштвено-политичке организације и удружења. У ранијем периоду, неки од критеријума за сахрану у Алеји, били су да је покојник носилац Ордена народног хероја или добитник награде АВНОЈ-а, Седмојулске награде, Октобарске награде и др. Касније су критеријуми проширени, али се често од њих одступало па су поред неспорно заслужних грађана, у Алеји сахрањиване и личности, које су биле истакнуте у тренутку смрти или је њихова смрт изазвала пажњу јавности, као нпр:

Поред сахрањивања, у Алеју су вршена и преношења посмртних остатака заслужних грађана са других гробља, па се тако у Алеји налазе и личности које су преминуле знатно пре отварања Алеје 1965. године. У почетку су то биле личности из револуционарног периода КП Југославије — Жарко Мариновић убијен 1936, Бранд Петрушев страдао 1940, Илија Плавев умро 1940, Радоје Дакић умро 1946, а касније и друге личности попут — сликара Паје Јовановића (умро у Бечу 1957, у Алеју пренесен 1972), политичара Слободана Јовановића (умро у Лондону 1958, у Алеју пренесен 2011) и оперског певача Мирослава Чангаловића (умро у Београду 1999, у Алеју пренесен 2012). Такође, из Алеје су по жељи њихових породица, изнети посмртни остаци троје сахрањених — византолога и академика Георгија Острогорског, сахрањеног 1976. године; народног хероја Стјепана Фунарића, сахрањеног 1979. и дипломате Срђе Прице, сахрањеног 1984. године.

Упркос привилегији да буду сахрањени у Алеји заслужних грађана, многе истакнуте личности или њихове породице, одбиле су да буду сахрањене у Алеји, а неки од њих су — глумци Павле Вуисић, Данило Бата Стојковић и Миодраг Петровић Чкаља; генерал и народни херој Пеко Дапчевић; књижевник и академик Добрица Ћосић; научник и академик Павле Савић; редитељи Бојан Ступица, Мира Траиловић и Соја Јовановић; политичар и народни херој Цвијетин Мијатовић; вајарка Љубица Цуца Сокић; академик Дејан Медаковић; песник Стеван Раичковић и др.

До маја 2016. у Алеји заслужних грађана је сахрањено око 680 особа. Највећи део њих су мушкарци — 85 %, док су њих 15%, односно 102 особе жене. Од укупног броја жена, половина њих су сахрањене као заслужни грађани, а друга половина су супруге заслужних грађана. Једна од првих жена сахрањених у Алеји била је Милица Бабић-Андрић (1909—1968), костимограф и професор Академије примењених уметности и Позоришне академије у Београду и супруга нобеловца Иве Андрића.

Избор личности за сахрањивање у Алеји одређује Скупштина града, док одабир гробног места врши Управа Новог гробља, уз консултацију са породицом преминулог. Приликом одабира гробног места пази се да личности сахрањене у истој гробници буду сличне или сродне професије. Сва гробна места у Алеји, изузев касета у кружнима зидовима „колумбаријима”, су у ствари заједничке гробнице у које се сахрањује више заслужних грађана. Појединачне касете, у које се сахрањују урне заслужних грађана, такође су заједничке гробнице, али се у њих углавном сахрањују супружници или чланови породице заслужних грађана. У старом делу Алеје, у појединачним гробницама, самостално су сахрањени Зоран Ђинђић, трагично убијени председник Владе Србије, Радован Стојчић Баџа, трагично убијени начелник Ресора Јавне безбедности МУП Србије и Јован Рашковић, психијатар и оснивач Српске демократске странке у Хрватској.

Следећи праксу да у заједничким гробницама почивају личности истих или сличних професија, заједничке гробнице деле:

  • књижевници: Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Ристо Тошовић и Драган Јеремић;
  • генерали: Бојан Савник, Димитрије Врбица, Владимир Малбашић и Пејо Радичевић;
  • спортисти: Радивој Кораћ, Трајко Рајковић, Велиша Мугоша и Цмиљка Калушевић;
  • глумци: Рахела Ферари и Стево Жигон
  • глумци: Раде Марковић, Оливера Марковић и Петар Краљ
  • новинар Милутин Чолић, сликари Младен Србиновић и Момо Капор и књижевник Брана Црнчевић

Двојица стогодишњака су сахрањена у Алеји — солунац Василије Јакшић (1891—1995), који је поживео 104 и професор Исидор Савић (1919—2019), који је поживео 100 година. Поред њих, међу сахрањенима у Алеји је и око 20 деведесетогодишњака, међу којима су — биолог Љубиша Глишић (1888—1987), поживео 99 година; генерал Васо Јовановић (1915—2013), поживео 98 година; сликар Стојан Аралица (1883—1980) и револуционарка Роса Плавева (1873—1970), поживели 97 година; композитор Миховил Логар (1902—1998) и глумица Марија Црнобори (1918—2014), поживели 96 година; лекар Милорад Драгић (1891—1986) и генерал Милан Даљевић, поживели 95 година и др.

Међу сахрањенима у Алеји, налази се и петоро лица млађих од 30 година. Најмлађи је студент и млади научник Михајло Спорић, поживео 22 године; затим студент и музичар Предраг Јовичић Трта поживео 24 године; студент и члан КПЈ Жарко Мариновић поживео 25 година; командант насеља ОРА Драгослав Танасијевић поживео 28 година и члан Секретаријата ССОЈ Душан Милошевић поживео 30 година.

Типови гробних места у Алеји[уреди | уреди извор]

Типови гробних места у Алеји заслужних грађана
Розаријум (калота) Колумбаријуми у конхама Заједничка гробница у конхама Индивидуална гробница
Grob Lazara Udovičkog Novo groblje.jpg
Kolumbarijum Aleja zaslužnih građana Novo groblje 1.jpg
Zajednička grobnica u Aleji zasluznih građana.jpg
Porodica Miladinović Aleja zaslužnih građana na Novom groblju.jpg
Гроб Лазара Удовичког
Колумбаријуми са урнама Миње Дедића, Марије Црнобори, Боре Тодоровића и Васе Јовановића
Заједничка гробница у којој су сахрањени Живојин Ћурчић, Јулка Мештеровић, Благоје Ђурић и Милић Милошевић
Индивидуална гробница у којој су сахрањени Душан, Милица и Дејан Миладиновић

Сахрањени у Алеји заслужних грађана[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак сахрањених у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Од оснивања до данас у Алеји је сахрањено око 780 личности. Прве особе сахрањене у Алеји биле су — револуционар Ристо Стефановић, децембра 1965. и књижевник Чедомир Миндеровић, јануара 1966. године. Првих десетак личности, сахрањених у Алеји су кремирани, а њихове урне положене су у касетама у кохама, док је прва класично сахрањена особа у гробницама, био судија Бранко Јевремовић, 1969. године. Неки од сахрањених у Алеји заслужних грађана су:

Брачни парови и чланови породица сахрањени у Алеји[уреди | уреди извор]

Према првобитним критеријумима, у Алеји није било дозвољено сахрањивање чланова породице, односно супружника заслужних грађана, уколико и они не испуњавају критеријуме заслужних грађана. Због овога су неки заслужни грађани, попут Милоша Црњанског и Меше Селимовића, остали раздвојени од својих супружника, упркос њиховим жељама да почивају заједно. Касније је ова пракса прекинута, па се сада у Алеји налази око 60 брачних парова. Међу многима од њих, обоје супружника су заслужни грађани попут — Иве Андрића и Милице Бабић, Драгана Николић и Милене Дравић, Драгомира Бојанића и Љиљане Контић, Милана и Дивне Ђоковић, Добривоја Радосављевића и Неде Божиновић, Јована и Аленке Ранчић, Божидара и Радмиле Савићевић и др.

Такође, у Алеји је сахрањено и по неколико заслужних грађана из исте породице, попут — Александра и Смиље Костић и њиховог сина композитора Вокија Костића; Душана и Милице Миладиновић и њиховог сина Дејана Миладиновића; Душана Сковрана, његове маћехе Олге Сковран и ћерке Маје Сковран и др.

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алеја_заслужних_грађана_на_Новом_гробљу_у_Београду&oldid=24596673”