Борис ІІІ од Бугарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Борис ІІІ од Бугарске
BASA-3K-7-342-28-Boris III of Bulgaria.jpeg
Борис ІІІ
Датум рођења(1894-01-30)30. јануар 1894.
Место рођењаСофија
Краљевина Бугарска Кнежевина Бугарска
Датум смрти28. август 1943.(1943-08-28) (49 год.)
Место смртиСофија
 Краљевина Бугарска
ГробРилски манастир
ДинастијаГрб династије Сакс-Кобург-Ветин Сакс-Кобург
ОтацФердинанд I од Бугарске
МајкаМарија Луиза Бурбон-Пармска
СупружникЂована Савојска
ПотомствоМарија Луиза, Симеон II од Бугарске
краљ Бугарске
Период3. октобар 191828. август 1943.
ПретходникФердинанд I од Бугарске
НаследникСимеон II од Бугарске
Royal Monogram of King Boris III of Bulgaria.svg
Монограм Бориса III од Бугарске

Борис III, пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (Софија, 30. јануар 1894Софија, 28. август 1943) био је последњи бугарски краљ (1918—1943), син краља Фердинанда I који је абдицирао у његову корист након пораза Бугарске у Првом светском рату.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Софији 30. јануара 1894. Примио је православље још као дечак, а после завршене гимназије добио је дипломатско-војно образовање.[1] Први пут се срео са српским престолонаследником Александром у Софији 1912, приликом прославе свог пунолетства. Током балканских ратова и Првог светског рата учествовао је као официр за везу на фронтовима у војсци; потпуковник (1916), генерал-мајор (1918).

Ступио је на престо после абдикације свог оца Фердинанда, што је била последица пораза Бугарске у Првом светском рату. Као и његов отац имао је двоструку титулацију. На међународном пољу био је признат за краља, а у бугарској држави за цара. Током влада Александра Стамболијског и Бугарског земљорадничког народног савеза трудио се да сачува монархистичко уређење бугарске државе. Током тридесетих година постепено је уклањао политичаре и официрске организације са политичке сцене и преузимао пуну контролу над државном политиком.[2] [3] [4]

Први пут је преговарао са краљем Александром о бугарско-српском измирењу и бугарско-југословенској сарадњи током 1927. године. Ова политика је обновљена током 1933, и омогућила је паралелни развој југословенско-бугарских односа са процесом формирања Балканске антанте. Нагло је замрла после убиства краља Александра у Марсеју, који је извршио припадник ВМРО михајловиста Величко Димитров Керин. Политика је обновљена од стране намесника кнеза Павла Карађорђевића и Милана Стојадиновића, те прихваћена од стране краља Бориса и Георги Иванова Кјосеиванова.[5] [6] [7] [8] [9] [10]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Франц, војвода од Сакс-Кобург-Залфелда
 
 
 
 
 
 
 
8. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Princess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
4. Август од Сакс-Кобург-Гота и Кохари
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ференц Јозеф Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Антонија Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maria Antonia of Waldstein-Wartenberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Луј Филип II, војвода од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
10. Луј-Филип I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Louise Marie Adélaïde de Bourbon-Penthièvre
 
 
 
 
 
 
 
5. Клементина од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фердинанд I од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Амалија од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Каролина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
1. Борис ІІІ од Бугарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карло II, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
12. Карло III, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Teresa of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
6. Роберт I, војвода Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Charles Ferdinand, Duke of Berry
 
 
 
 
 
 
 
13. Princess Louise Marie Thérèse of France
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Princess Caroline Ferdinande Louise of the Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Лујза од Бурбон-Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Франц I од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
14. Фердинанд II од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Изабела од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
7. Princess Maria Pia of Bourbon-Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карл од Аустрије, војвода од Тешена
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Тереза од Аустрије (1816—1867)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Хенријета од Насау-Вајлбурга
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Ђована Савојска
Joanna sabaudzka.jpg
13. новембар 1907. 26. фебруар 2000.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења супружник
Принцеза Марија Лујза 13. јануар 1933. Карл од Лајнингена; Бронислав Хробок
Симеон II од Бугарске
Simeon II of Bulgaria.jpg
16. јун 1937. Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б → Борис III”. Српска породична енциклопедија. Књ. 4 (на језику: (језик: српски)). Народна књига & Политика НМ. 2006. стр. 120. ISBN 978-86-331-2733-2. »Борис III пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (1894-1943), последњи бугарски краљ (1918-43), син Фердинанда Кобурга...« 
  2. ^ Недев, Недю (2009). Цар Борис III. Дворецът и тайният кабинет. Пловдив: ИК "Хермес". ISBN 978-954-26-0749-6. 
  3. ^ Готје, Ги (2002). Орлови и лавови. Историја балканских монархија (1817-1974). Београд: Paideia. ISBN 86-7448-161-2. 
  4. ^ Попов, Димитар Петров; et al. (2008). Историја Бугарске. Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-305-4. 
  5. ^ Глигоријевић, др Бранислав (2010). Краљ Александар Карађорђевић у европској политици (друго изд.). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16566-4. 
  6. ^ Ристић, Иван (2017). Бугарска у политици Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: (1919-1929). Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет. 
  7. ^ Скутунов, Коста Георгиев (2004). Бурни времена: цар Борис III отблизо. София: ИК "Синева". ISBN 9549983439. 
  8. ^ Mićić, Srđan (2012). „Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars”. Бъгария и Балканите в сферата на европейските влияния през XIX – XXI век. Сборник статии: 217—230. 
  9. ^ Марковић, Душан; Мићић, Срђан (2017). „Сусрети краља Александра и краља Бориса од септембра до децембра 1933. године”. Токови историје. 1: 175—198. 
  10. ^ Avramovski, Živko (1965). „Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24. januara 1937. godine na odnose između članica Balkanskog sporazuma”. Jugoslovenski istorijski časopis. Organ Saveza društava istoričara Jugoslavije. 2: 3—21. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • → Борис III”. Српска породична енциклопедија. Књ. 4 (на језику: (језик: српски)). Народна књига & Политика НМ. 2006. стр. 120. ISBN 978-86-331-2733-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Претходник:
Фердинанд I
краљ Бугарске
(19181943)

Наследник:
Симеон II