Милорад Радуновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Радуновић
Милорад Радуновић
Лични подаци
Пуно имеМилорад Радуновић
Датум рођења(1926-06-21)21. јун 1926.
Место рођењаНикшић, Краљевина СХС
Датум смртифебруар 2017.(2017-02-00) (90 год.)
Место смртиЈагодина, Србија

Милорад Радуновић (21. јун 1926 — фебруар 2017) био је професор књижевности, агроном и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милорад Радуновић рођен је у Никшићу. Детињство и дечаштво је провео у Сувом Лукавцу, код Истока, на Косову и Метохији. Основно и средње образовање стицао је у Ђураковцу, Пећи, Приштини и Новом Саду. Вишу педагошку школу и филозофски факултет завршио је у Скопљу. Књижевношћу се бави од 1974. године. Пише песме, кратке приче и драмске игре за децу и одрасле. Сакупљао је народне умотворине посебно на подручју Метохије. Записује, приређује и објављује усмено благо народне књижевности. Милорад Радуновић је заступљен у више десетина антологија, зборника, ревија (домаћих и страних), уџбеника, читанки. Превођен је на неколико страних језика. Био је члан Удужења књижевника Србије, Удружења црногорских писаца за децу и младе и почасни члан више књижевних клубова.[1]

Милорад Радуновић као агроном[уреди | уреди извор]

Једно време радио је у Биотехничким научно-истраживачким институтима у Новом Саду и Пећи где је водио фенолошка запажања и сарађивао са докторандима у припреми докторских теза. Своја фенолошка истраживања је преносио студентима.[2]

Одабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Пољем, гором, (1980)
  • Пороснице, (1982)
  • Звездане кошуљице, (1987)
  • Нове загонетке, (1987)
  • Остала је реч, (1988)
  • Из торбака природњака, (1990)
  • Белокоса јутра, (1990)

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Григорије Божовић
  • Нагада Златна струна
  • Прва награда за најлепшу љубавну песму (југословенски конкурс у Ивањици)
  • Три пута је добио Печат Правитељствујушћег совјета сербског за родољубиву поезију у Барајеву
  • Мишићев дукат за родољубиву поезију у Мионици[3]

Признања[уреди | уреди извор]

  • Повеља за књижевно стварање за дјецу и младе од Удружења црногорских писаца за дјецу и младе
  • Повеља Скупштине општине Колашин
  • Награда за животно дело Културно - просветне заједнице Скупштине општине Јагодина

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радуновић, Милорад (2014). Отвори шкољку загонетку. Рума: Српска књига М. стр. 108—109. 
  2. ^ Радуновић, Милорад (2004). Дивљи голубови. Рума: Српска књига. стр. 72—74. 
  3. ^ Радуновић, Милорад (2008). Човечуљак на крају пута. Београд: Књижевна Заједница Југославије. стр. 129—131.