Милош Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Јовановић
Milos Jovanovic Crop.jpg
Биографија
Датум рођења(1976-08-19)19. август 1976.(45 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ
ДржављанствоСрбија. Francuska
НародностСрбин
Професијаполитиколог и правник
УниверзитетСорбоне
Политичка
странка
Нова ДСС

Милош Јовановић (Београд, 19. август 1976) српски је политиколог и правник, председник Нове демократске странке Србије и доцент на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је кандидат Демократске странке Србије за председничке изборе 2022. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. августа 1976. године у Београду. Средњошколско образовање стекао је у Петој београдској гимназији. На Универзитету Париз I Пантеон-Сорбона је 1999. године дипломирао на Правном факултету, а 2000. године на Одсеку политичких наука Сорбоне.[1]

На истом универзитету је завршио магистарске студије из међународних односа 2001. године са радом на тему: La reconnaissance internationale des indépendances slovène et croate („Међународно признање словеначке и хрватске независности”), ментор професор Шарл Зоргбиб.[1]

Докторску дисертацију одбранио је у децембру 2010. године на тему: Légitimité et légitimation du recours à la force dans l’après-guerre froide. Étude de cas: l’intervention militaire de l’OTAN contre la République fédérale de Yougoslavie (1999), („Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду. Студија случаја: Војна интервенција НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године”), ментор професор Шарл Зоргбиб, Универзитет Париз I.[1]

Говори француски и енглески језик.[1]

Стручно ангажовање[уреди | уреди извор]

Од 2001. до 2005. године је био задужен за извођење вежби из Уставног права и политичких институција, као и Компаративних политичких система на Правном факултету Универзитета Париз I Пантеон-Сорбона.[2]

Од 2006. до 2011. године је радио на Институту за међународну политику и привреду у Београду у звању истраживача-сарадника. У октобру 2011. године изабран је за асистента, у фебруару 2014. за доцента, на предметима Увод у право европских интеграција и Међународни односи на Правном факултету Универзитета у Београду, где и даље предаје.[2]

Био је члан је Управног одбора Фонда Слободан Јовановић. Неки од чланова тог одбора су: Матија Бећковић (председник), Коста Чавошки, Слободан Ракитић, Владета Јанковић, Војислав Коштуница и Слободан Самарџић.[1]

Политичка активност[уреди | уреди извор]

Од јула 2007. године је обављао дужност саветника министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића за међународноправна питања и био је члан српске делегације у преговарачком процесу о будућем статусу Косова и Метохије вођеним под окриљем међународне посредничке Тројке.[1]

Фебруара 2008. године именован је за једног од двојице координатора правног тима Владе Републике Србије.[2]

У Демократској странци Србије је био на дужностима привременог потпредседника градског одбора у Београду и политичког саветника председника ДСС Војислава Коштунице, а након тога и потпредседник странке.[1]

Након парламентарних избора 2012. године постао је посланик у Народној скупштини Републике Србије. Био је члан Делегације у парламентарној скупштини НАТО-а, Делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.[1]

Деветог октобра 2013. године вратио је мандат Демократској странци Србије, али је остао потпредседник странке. У посланичкој клупи заменио га је Марко Милутиновић. Нешто касније, 24.10.2013. године поднео је оставку на све функције у тој странци, јер је сматрао да врх странке не чини све што је потребно за очување Косова и Метохије у саставу Србије, као и да је однос ове опозиционе странке према власти превише благ. Изнад свега, сматрао је да је потребно окупити све патриотске снаге у један широки покрет, који би сачињавали како политичке организације, тако и интелектуалци и истакнуте јавне личности и који би представљао неопходну противтежу српском политичком систему у оквиру којег је, доласком СНС на власт, постигнут консензус о предаји Косова и Метохије. О томе је писао и говорио у јавности од самог тренутка потписивања Бриселског споразума, априла 2013. године.

За потпредседника Демократске странке Србије изабран је у октобру 2016. године, а за председника ДСС изабран је на тринаестој скупштини ДСС одржаној 28. маја 2017. године.

Разно[уреди | уреди извор]

Јовановић за време боравка у 63. падобранској бригади

Служио војску као припадник 63. падобранске бригаде. Учествовао 2006. године на међународном падобранском вишебоју.[2]

Падобрански вишебој 2006.

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „DSS – Miloš Jovanović”. www.dss.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020. 
  2. ^ а б в г „Miloš Jovanović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020.