Франкофонија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Франкофонија
La Francophonie
Лого Франкофоније


Застава Франкофоније
Застава Франкофоније, која симболизује пет континената, усвојена је 1987. на предлог Нигера

Мото Égalité, complémentarité, solidarité
(Једнакост, комплементарност, солидарност)
Службени језик француски
Генерални секретар Louise Mushikiwabo
 Руанда
(од 1. јануара 2019)
Генерални секретар Генералне скупштине Франкофоније Жак Крабал
Председник Генералне скупштине Франкофоније Франсоа Паради
Основана 1970.
Број чланица 54 пуноправне, 7 придружених и 27 посматрача
Седиште Париз, Француска
Службена интернет презентација Службена интернет презентација Франкофоније
(на француском)

Франкофонија (франц. La Francophonie; службени назив: Међународна организација Франкофонија (франц. l'Organisation internationale de la Francophonie) је међународна организација која представља скуп држава, земаља и регија које користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Франкофонија је француски израз, скован 1880. од стране француског географа Онезима Реклија (Onésime Reclus), брата Елизеја Реклија (Elisée Reclus), којим је означио заједницу људи и држава које користе француски језик.

Франкофонију чини 53 земље чланице, две (Кипар, Гана) придружене земље и тринаест земаља (Јерменија, Аустрија, Хрватска, Грузија, Мађарска, Литванија, Пољска, Чешка Република, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Мозамбик) посматрача на самитима ове организације. У свакој од ових земаља француски језик се користи бар у минималној мери. Неколико земаља чланица имају лош положај у заштити људских права и промицању демократије. Предложене мере у виду санкција су расправљане неколико пута, али нису одобрене.

Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност (égalité, complémentarité, solidarité). У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Заједно са осталим организацијама као што је УНЕСКО, Франкофонија ради на развијању лингвистике и културе у ери глобализма. Тесно сарађује са неким сличним организацијама шпанског и португалског језика (видети: Латинска унија и Заједница земаља португалског језика).

Структура[уреди | уреди извор]

Међународна организација Франкофонија има статус посматрача на седницама Савета безбедности УН.

Самити[уреди | уреди извор]

Самити Франкофоније се одржавају сваке две године, када лидери земаља чланица имају могућност да сретну и развију стратегије и циљеве организације. Важно је напоменути да је оригинални оснивач Франкофоније био Самуел де Шамплен (Samuel de Champlain).

Претходни самити

Следећи самити

Министарске конференције[уреди | уреди извор]

Стални савет[уреди | уреди извор]

Стални савет Франкофоније се састоји од амбасадора земаља чланица и, као министарским конференцијама, његов главни задатак је планирање будућих самита и надгледање имплементације одлука самита на бази „дан за даном“.

Међувладина агенција[уреди | уреди извор]

Међувладина агенција Франкофоније је главни оператор културне, научне, техничке, економске и правничке кооперације програма и одлука самита. Седиште Агенције је у Паризу, а три огранка се налазе у Либрвилу (Габон), Ломеу (Того) и Ханоју (Вијетнам).

Чланови[уреди | уреди извор]

Светска мапа франкофоснких земаља и учесница.

Службени списак чланица је доступан на интернет презентацији Франкофоније.

По континентима:

Европа[уреди | уреди извор]

Северна и Јужна Америка[уреди | уреди извор]

Африка[уреди | уреди извор]

Азија[уреди | уреди извор]

Океанија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]