Миодраг Ђурић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Ђурић
Dado Djuric in the early 70's.jpg
Миодраг Дадо Ђурић
Пуно име Миодраг Ђурић
Датум рођења (1933-10-04)4. октобар 1933.
Место рођења Цетиње
Југославија
Датум смрти 27. новембар 2010.(2010-11-27) (77 год.)
Место смрти Париз
Француска

Миодраг Дадо Ђурић (Цетиње, 4. октобар 1933Париз, 27. новембар 2010) је био црногорски сликар савремене уметности 20. века један од најистакнутијих представника данашње фигуративне уметности.

Биографија[уреди]

Школовао се у Херцег Новом 1952., а Академију ликовних уметности завршио је у Београду 1956. године, у класи професора Марка Челебоновића. Од 1956. живи у Француској, у селу Шамон ан Вексан близу Париза, где има атеље и стан. Боравио је кратко у Њујорку, а потом у Централној Африци. Поред цртежа и уљаних слика ради графике, а од 1978. до 1980. године, поред цртежа и графике, ради колаже и асамблаже. Његова дела се налазе у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама и из њих се може судити о његовом мајсторском ликовном умећу у коме дочарава апокалиптичне спојеве. После Марка Шагала и Салвадора Далија, Дадо Ђурић је један од уметника који су највише утицали на појам надреализма у сликарству.

Пре више од једне деценије угледни историчар уметности Алан Боске о његовом делу објавио монографију „Дадо, универзум без одмора“, а недавно му је посвећен и један документарни филм.

Прву изложбу, у престоници земље у којој је рођен, Дадо је имао у еминентној београдској галерији "Верица ДС art galerie". Том приликом је овај маг фигуратнивне фантастике излагао са својим сународницима у оквиру чувене изложбе "Љуба, Дада, Влада" која је отворена у јануару 1995 године, а која данас представља почетну тачку у процесу упознавања српске публике са ликом и делом овог великана.

Дадо Ђурић је своје слике продавао по ценама које се крећу од 1.000 до 40.000-50.000 евра што спада у слике које се добро продају.

Умро је 27. новембра 2010. године у Паризу после дуге и тешке болести.

Бранка Богавац је објавила књигу „Разговори са Дадом“ 2001. и проширено издање 2013. године.[1]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]