Марк Шагал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марк Шагал

Марк Шагал 1941.
Марк Шагал 1941.

Информације
Датум рођења (1887-07-07) 7. јул 1887.
Место рођења Витебск (Руска Империја)
Датум смрти 28. март 1985.(1985-03-28)(97 год.)
Место смрти Saint-Paul (Француска)
Дела

Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ; Витебск, 7. јул 1887Saint-Paul, 28. март 1985) је био јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.

Биографија[уреди]

Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. 1907. је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.

Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914., док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску.

Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година..

Године 1923. Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.

Године 1937. Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.

У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.

Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.

Шагалова уметност[уреди]

Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.

Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани.

Чести симболи у Шагаловим радовима[уреди]

  • Коза: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
  • Дрво: још један симбол живота.
  • Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
  • Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
  • Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
  • Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
  • Сат са клатном: време, скромни живот
  • Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
  • Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
  • Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
  • Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
  • Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.

Цитати[уреди]

  • „На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
  • „У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."

Листа познатијих радова[уреди]

  • Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
  • Венчање, 1910
  • Рођење, 1910, Цирих
  • Ја и село, 1911, Њујорк, (Музеј Модерне уметности)
  • Адам и Ева, 1912
  • Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
  • Виолиниста, 19111914, Диселдорф, Немачка
  • Рођендан, 1915, Њујорк, Музеј Модерне уметности
  • Плава кућа, 19171920
  • Пад анђела, 19231947, Базел
  • Зелени виолиниста, 19231924,
  • Жена Акробата, 1930, Париз, (Национални музеј модерне уметности)
  • La Mariée (Невеста), 1950.
  • Љубавници изнад црвеног неба, 1950
  • Мојсије прима десет божијих закона, 19501952
  • Зелена ноћ, 1952
  • Бастиља, 1953
  • Мост изнад сене, 1954, Хамбург
  • Прелажење црвеног мора, 1955
  • Аутопортрет, 19591960
  • Краљ Давид, 1961
  • Рат, 19641966, Цирих
  • Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њујорк, 1966
  • Библијски осликани прозори, 1968, Мец Катедрала
  • Пророк Јеремаја, 1968
  • Посао, 1975
  • Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
  • Амерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
  • Жути магарац, 1979
  • Породица, (19751976)
  • Девет прозора библијске тематике, 19781985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
  • Велика парада, 19791980, Гарелија Пјер Матис-Њујорк.

Спољашње везе[уреди]