Мирка Гинова

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирка Гинова
Мирка Гинова у униформи ЕЛАС-а
Лични подаци
Друга именаИрини Гини
Датум рођења(1916-00-00)1916.
Место рођењаРусилово, Краљевина Грчка
Датум смрти1946.(1946-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (29/30 год.)
Место смртиЈаница, Краљевина Грчка
Узрок смртистрељање
Занимање

Мирка Гинова (1916-1946), Ирини Гини[1] (грч. Ειρήνη Γκίνη) је била грчка и македонска револуционарка, припадница грчког Народноослободилачког фронта и учесница Грчког грађанског рата.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирка Гинова рођена је 1916. године у селу Русилову у Егејској Македонији, у породици етничких Македонаца.[2] Њен отац Коста Гинов је био учесник Илинданског устанка.[3] Мирка је завршила учитељску школу 1939. међутим због свог порекла, током режима Јоаниса Метакаса дуго је имала проблема да пронађе посао, да би се на крају запослила као учитељица у селу у близини Водена.[4][1]

Постаје чланица ОКНЕ, омладинске секције Комунистичке партије Грчке, а током 1943. бива примљена и у партију.[5]

Делује на подручју Пеле, где координира и регрутује егејске Македонце у Славјаномакедонски народноослободилачки фронт, секцију егејских Македонаца у оквиру оружаних формација Комунистичке партије Грчке.[5]

Након завршетка Другог светског рата учествује у Грчком грађанском рату у оквиру Народноослободилачког фронта, чији је примарни задатак у почетку била заштита македонске мањине од белог терора од стране грчких монархиста,[6] где је Гинова изабрана за чланицу Извршног већа, а постаје активна и у Антифашистичком фронту жена.[5]

Током 1946. бива заробљена заједно са још шест сабораца. Према неким изворима, приликом хапшења је пружила оружани отпор и смртно ранила два жандарма.[5][7] Бива одведена у Воден, где је мучена, осуђена на смрт и стрељана заједно са шест својих сабораца.[5][7]

Осуђена је под оптужбом за организовање оружане групе ради сепаратизма, што је Мирка Гинова негирала на суђењу и изјавила да се борила за равноправност македонског народа у оквиру Грчке, под вођством Комунистичке партије Грчке.[5]

Грчки војник који је присуствовао њеном погубљењу шаље писмо њеном оцу Кости Гинову, у коме хвали њено држање приликом извршења смртне казне.[7]

Била је прва жена у модерној грчкој историји над којом је извршена смртна казна из политичких разлога.[5]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Споменик Мирки Гиновој у Битољу

Мирка Гинова се сматра македонском народном хероином.[7] У Македонији више културних установа и улица носи њено име.[8][1] Улица названа по Мирки Гиновој такође постоји и у Атини.[1]

У Битољу је 2006. године постављена и њена спомен-биста, на којој поред њеног имена пише "народни херој".[8]

Споменик Мирки Гиновој је током 2019. подигнут и у Велесу.[9]

Смрт Мирке Гинове је опевана у македонској народној песми Тихо Мирка си заспала.[10] Затим у песми Мирка на Гинови.[11] Такође је опевана у песми Хиљаду деветсто четрдесет шеста.[12]

Приликом свог обраћања у Хеленском парламенту 2019. поводом склапања Преспенског споразума са Северном Македонијом, грчки премијер Алексис Ципрас је поменуо Мирку Гинову.[3][8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Ειρήνη Γκίνη. Η εκτέλεση της σλαβομακεδόνισσας ηρωίδας -- του Ανδρέα Δενεζάκη”. Ημεροδρόμος (на језику: грчки). 2020-07-26. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 2021-01-09. 
  2. ^ а б Macedonia, Virtual. „Mirka Ginova - Мирка Гинова - Macedonian Hero | Virtual Macedonia”. https://vmacedonia.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 9. 1. 2021.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ а б „Која била Мирка Гинова која Ципрас ја спомна во својо говор во Парламентот”. emagazin.mk. 26. 1. 2019. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  4. ^ „Мирка Гинова”. Македонска нација (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 2021-01-09. 
  5. ^ а б в г д ђ е kokkiniotis. „Ειρήνη (Μίρκα) Γκίνη (Γκίνοβα): Η πρώτη γυναίκα που εκτέλεσε το ελληνικό κράτος Παντιέρα αντικαπιταλιστική ενημέρωση” (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 2. 10. 2019. г. Приступљено 2021-01-09. 
  6. ^ Horncastle, James Richard (2016). The Pawn that would be King: Macedonian Slavs in the Greek Civil War, 1946-49 (PDF). SIMON FRASER UNIVERSITY. стр. 163. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 11. 2018. г. 
  7. ^ а б в г „Veles: 74 years since the shooting of the Macedonian heroine Mirka Ginova - Free Press”. Слободен печат (на језику: енглески). 2020-07-26. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 2021-01-09. 
  8. ^ а б в Λάμπρος, Σταυρόπουλος. „Η Μίρκα και ο εμφύλιος ΚΚΕ- ΣΥριζα”. Ειδήσεις - νέα - Το Βήμα Online (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 2021-01-09. 
  9. ^ ДУМА.мк. „Откриена биста на македонската хероина Мирка Гинова во Велес”. Duma.mk. Архивирано из оригинала 8. 9. 2019. г. Приступљено 2021-01-09. 
  10. ^ „Песна за Мирка Гинова”. Македонска нација (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2020. г. Приступљено 2021-01-09. 
  11. ^ „Мирка на Гинови | Mirka na Ginovi”. Pesna.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 2021-01-09. 
  12. ^ „Македонска Национална Академија » Мирка Гинова – Народен Херој од Беломорскиот дел на Македонија” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). мна.мкд (на језику: македонски). Приступљено 9. 1. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирка_Гинова&oldid=27209326”