Велес (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велес
мкд. Велес
Veles X15.jpg
Стари део Велеса са сахат кулом, симболом града
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Велес
Становништво
Становништво
 — (2002) 43.716
Положај
Координате 41°42′50″ СГШ; 21°46′13″ ИГД / 41.71384621525005° СГШ; 21.770409250163666° ИГД / 41.71384621525005; 21.770409250163666 Координате: 41°42′50″ СГШ; 21°46′13″ ИГД / 41.71384621525005° СГШ; 21.770409250163666° ИГД / 41.71384621525005; 21.770409250163666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 210 m
Велес на мапи Републике Македоније
Велес
Велес
Велес на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1400
Позивни број 043
Регистарска ознака VE

Велес (мкд. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά; за време СФРЈ (1946—1996) град се звао Титов Велес) је један од најзначајнијих градова у Републици Македонији, у средишњем делу државе, на Вардару. Велес је седиште и највеће насеље истоимене општине Велес.

Велес је значајно средиште са Републику Македонију. У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Републици Македонији.

Порекло назива[уреди]

У току историје град је често мењао име: од староримског назива Вила Зора, преко отоманског Ћупурли до данашњег Велес. Данашње име град је добио у 7. веку са досељавањем Словена на Балканско полуострво, од словенске речи велес која значи „у шуми“ (због густих шума које су га окруживале). Ово је и назив за једно старословенско божанство.

Природни услови[уреди]

Град Велес је смештен у средишњем делу Републике Македоније. Од Скопља, Велес је су удаљен је 55 km јужно.

Рељеф: Велес је средиште историјске области Повардарје, која обухвата подручје око Вардара. Насеље је смештено у котлини реке, на надморској висини од приближно 210 м. Западно од града издиже се планина Јакупица, а јужно планина Бабуна. Источно од града почиње Овче поље.

Клима у Велесу је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета).

Воде: Кроз Велес протиче Вардар. Река дели град на два дела, западни и источни.

Историја[уреди]

Историјска слика Велеса - први воз у граду
Средиште Велеса - Споменик Илиденском устанку

Подручје данашњег Велса насељено је већ у доба праисторије. Град на месту данашњег Велеса је основан око 168. п. н. е. под називом Вила Зора.

У 7. веку ово подручје насељавају Словени и дају му данашњи назив. Од 11. века постоје писани докази о насељу под данашњим називом. Међу сачуваним средњовековним споменицима, најпознатији је Манастир Светог Димитрија (14. век), а од највећег архитектонског интереса је Црква Светог Пантелејмона (19. век).

По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Велесу су функционисале две бугарске основне и две средње школе и по једна српска, румунска и грчка основна и средња школа.[1]

1918. године Велес су се припојио Краљевини СХС, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Поглед на савремени Велес

По последњем попису становништва из 2002. године, град Велес је имао 46.714 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
43.221 92,52 %
Турци
  
1.704 3,64 %
Роми
  
799 1,71 %
Власи
  
342 0,73 %
Срби
  
323 0,69 %
Албанци
  
93 0,19 %
Бошњаци
  
36 0,07 %
остали
  
196 0,41 %
укупно: 46,714

Већинска вероисповест становништва је православље.

Култура[уреди]

Највеће туристичко одредиште у ближој околини Велеса је антички град Стоби. Осим тога, значајни су и локалитети Бреза и Пешти, који обилују пештерима (са археолошкима остацима из неолита, ранохришћански пештери).

У општини Велес налази се осам основних и четири средње школе, спортско игралиште, спортска сала, базен, позориште, музеј, библиотека, кино-сала, десет цркава, манастири и џамија.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Збратимљени градови[уреди]

Други облици сарадње:

Извори[уреди]

  1. Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

Спољашње везе[уреди]