Мост на Жепи (приповијетка)
Изглед
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Мост на Жепи је приповијетка Иве Андрића. Написана је у трећем лицу. Андрић је објавио 1928. године пошто је из Париза премјештен на мјесто вицеконзула Краљевине СХС у Мадриду.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Он у овој проповјеци изражава визију људских дјела и судбину градитеља. Сам Андрић је рекао: „могло би се рећи да дело за писца умире оног дана када га заврши“, што представља главну идеју Моста на Жепи.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Задужбина Иве Андрића: Биографија Иве Андрића Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. јануар 2012) (језик: српски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Алексић, Милан (2022). „Тумачење приповетке Мост на Жепи Иве Андрића” (PDF). Књижевност и језик : часопис Друштва за српски језик и књижевност Србије. Београд: Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије. 69 (2): 405—414. ISSN 0454-0689. COBISS.SR 144391433 COBISS.SR 4052482
- Васић, Дивна (2013). „Двије историје моста на Жепи”. Свеске Задужбине Иве Андрића. Београд: Задужбина Иве Андрића. 32 (30): 279—286. ISSN 0352-0862. COBISS.SR 212436492 COBISS.SR 608783
- Чихорић, Драган Д. (2020). „Идејна конструкција уметниковог лика : Иво Андрић, Мост на Жепи” (PDF). Зборник Народног музеја. Историја уметности. Београд: Народни музеј. XXIV (2): 201—219. COBISS.SR 27563273 COBISS.SR 5042447
- Самарџић, Радован (1983). „Андрићев Мост на Жепи”. Свеске Задужбине Иве Андрића. Београд: Задужбина Иве Андрића. 2 (2): 214—226. ISSN 0352-0862. COBISS.SR 247558151 COBISS.SR 608783