Андрићева награда
Андрићева награда додељује се сваке године од 1975, за причу или збирку прича написану на српском језику, на основу пишчеве тестаментарне воље.
Приликом доделе награде за 2005. годину и после дискусија о томе да „награђено дело мора својим насловом и садржајем да буде у складу са достојанством Андрићевог дела“, модификовани су критеријуми у складу са временом у коме живимо.[тражи се извор]
За 2010. годину награда није додељена по први пут од када је почела да се додељује. До овога је дошло пошто је жири подигао критеријум, и навео да ни један писац у 2010. години није заслужио награду, иако је било квалитетних пропиветки.[1]
Списак награђених[уреди | уреди извор]
Година | Добитник | За дело |
---|---|---|
1975 | Драгослав Михаиловић | „Петријин венац” |
1976 | Антоније Исаковић | „Трен 1” |
1977 | Милисав Савић | „Ујак наше вароши” |
1978 | Александар Тишма | „Школа безбожништва” |
1979 | Мирко Ковач | „Слике из породичног албума Мештревића”, (прича) |
1980 | Ћамил Сијарић | „Француски памук“ |
1981 | Светлана Велмар Јанковић | „Дорћол“ |
1982 | Давид Албахари | „Опис смрти“ |
1983 | Данило Киш | „Енциклопедија мртвих“ |
1984 | Видосав Стевановић | „Царски рез“ |
1985 | Радослав Братић | „Слике без оца“ |
1986 | Младен Марков | „Старци на селу“ |
1987 | Филип Давид | „Принц ватре“ |
1988 | Јован Радуловић | „Даље од олтара“ |
1989 | Радослав Петковић | „Извештај о куги“ |
1990 | Саша Хаџи Танчић | „Звездама повезани“ |
1991 | Милица Мићић Димовска | „Одмрзавање“ |
1992 | Воја Чолановић | „Природан одговор“ |
1993 | Живојин Павловић | „Таван“ |
1994 | Вида Огњеновић | „Отровно млеко маслачка“ |
1995 | Павле Угринов | „Николета“ |
1996 | Радован Бели Марковић | „Сетембрини у Колубари“ |
1997 | Данило Николић | „Улазак у свет“ |
1998 | Мирослав Јосић Вишњић | „Нови годови“ |
1999 | Александар Гаталица | „Век“ |
2000 | Владан Матијевић | „Прилично мртви“ |
2001 | Милорад Павић | „Приче са савске падине”, циклус приповедака објављених у књизи „Страсне љубавне приче“ |
2002 | Мирослав Тохољ | „Мала Азија и приче о болу“ |
2003 | Михајло Пантић | „Ако је то љубав“ |
2004 | Јовица Аћин | Дневник о вагини“ |
2005 | Љубица Арсић | „Мацо да л' ме волиш“ |
2006 | Горан Петровић | „Разлике“ |
2007 | Љиљана Дугалић | „Акт“ |
2008 | Мирко Демић | „Молски акорди“ |
2009 | Миленко Пајић, | „Документарне приче“ из књиге „Имам једну причу за тебе“ |
2010 | Није додељена[2] | Није додељена |
2011 | Милован Марчетић | „Излазак“[3] |
2012 | Мирјана Павловић | „Трпеза без главног јела“[4] |
2013 | Драго Кекановић | „Усвојење“[5] |
2014 | Угљеша Шајтинац | „Банаторијум“[6] |
2015 | Вуле Журић | „Тајна црвеног замка”[7] |
2016 | Јелена Ленголд | „Рашчарани свет”[8] |
2017 | Владимир Кецмановић | „Ратне игре”[9] |
2018 | Драган Стојановић | „Ћерка шпанског борца”[10] |
2019 | Анђелко Анушић | „Легенда о в/ј/етром вијанима”[11] |
2020 | Дејан Стојиљковић | „Неонски блуз”[12] |
2021 | Игор Маројевић | „Сликописање” из књиге „Све за лепоту”[13] |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ РТС: Без награде у години јубилеја (11.10.2011)
- ^ Ове године без добитника Андрићеве награде („Политика“, 10. октобар 2011)
- ^ Уручена Андрићева награда („Политика“, 11. октобар 2012)
- ^ Андрићева награда за Мирјану Павловић (Б92, 19. септембар 2013)
- ^ Андрићева награда Драгу Кекановићу („Политика“, 19. септембар 2014)
- ^ Андрићева награда Угљеши Шајтинцу („РТС“, 9. октобар 2015)
- ^ Уручена Андрићева награда („Политика”, 10. октобар 2016)
- ^ „Андрићева награда” уручена Јелени Ленголд („Политика”, 11. октобар 2017)
- ^ Владимиру Кецмановићу награда „Иво Андрић” („Политика”, 14. септембар 2018)
- ^ „Драгану Стојановићу "Андрићева награда"”. Вечерње новости. 23. 9. 2019. Приступљено 25. 9. 2019.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Anđelku Anušiću Andrićeva nagrada za 2019. godinu”. KULTURA - RTRS. Приступљено 2020-10-25.
- ^ „ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ ДОБИТНИК АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ: Трочлани жири једногласно изабрао збирку приповедака „Неонски блуз””. Вечерње новости. Танјуг. 22. 9. 2021. Приступљено 10. 10. 2021.
- ^ „Андрићева награда припала Игору Маројевићу”. Politika Online. Приступљено 2022-09-27.