Ex Ponto
Ex Ponto је књига стихова у лирској прози коју је написао српски књижевник Иво Андрић 1918. године.[1] Назив овог дела надахнут је називом збирке песама „Epistulae ex Ponto“ римског песника Овидија, у којима он пева своје патње и утиске из прогнанства у Понту на обали Црног мора где је протеран од стране Октавијана Августа.[2] У овом раном Андрићевом делу, названом „разговором с душом“ (Нико Бартуловић), стилизовано је лично искуство у настојању да му се, у лирској сентенци, придода значење филозофско-поетске истине, а да притом задржи фабулативно-наративну основу, на основу које би се могла реконструисати стања једног заточеника.
Ова књига песама у прози разврстана је у три циклуса: први има 26, други 25, а трећи 88 текстова, уз завршни „Епилог“.
У страсном лирском монологу, песник се обрачунава са собом, покушава да у тамничким бдењима разреши унутрашњу драму и ослободи се трауме изазване утамничењем. Неправедан пад иза решетака у други, суров и мучан свет, где је жртва „на сувом уклетом спруду“, доводи песника у стање да поставља важна егзистенцијална питања и грозничаво размишља о свету и месту појединца у његовим трагичним оквирима.
У почетку писања га прате мотиви усамљености, стрепње и меланхолије. Заточеност његових мисли и обузетост самоћом га прате током целог дела. Основни мотиви писања овог дела су били самоћа и немир, а због боравка у ћелији и у изгнанству бива немоћан да пише и једини тренуци светлости су му тренуци инспирација која га погађа као блесак. Сама поента дела се налази у епилогу када младић разочаран животом ипак одлучи да живи јер је живот краткотрајан.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Andrić, Ivo (1918). Ex Ponto. Zagreb: Književni jug. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Ex Ponto - Ivo Andrić[мртва веза]
- ^ O Ex Pontu[мртва веза]
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Романи |
|
|---|---|
| Приповетке |
|
| Путописи и приче |
|
| Лирика |
|
| Медитативни записи |
|
| Докторска дисертација |
|
| Одликовања |
|
| Остало | |
