Мотајица
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Мотајица | |
|---|---|
Планина Мотајица, поглед са севера | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Градина (652м. н.в.) |
| Координате | 45° 04′ 59″ С; 17° 40′ 29″ И / 45.0830° С; 17.6747° И 45° 04′ 59″ С; 17° 40′ 29″ И / 45.0830° С; 17.6747° И |
| Географија | |
| Државе | |
| Републике | |
| Регије | Панонска |
Мотајица је планина на северу Републике Српске, БиХ. На њој се налази неколико планинских врхова виших од 500 метара надморске висине[1], међу којима су највиши: Градина (652 m), Липаја (643 m) и Остраја (521 m).
Мотајица је планина богата гранитом, и на њеној северној страни дуж Саве је било више рудника. На јужном дијелу, у долини ријеке Лепенице, планина богата је базалтом и трахитом.[1]
Караткреристика Мотајице је и изузетан квалитет букове и храстове шуме, усљед чије непланске сјече је често уништаван биљни и животињски свијет. Једна од најпознатијих сјеча датира из 1869. године, а извршена је по налогу Османлијске власти.[1]
Такође у подножију планине Мотајице, налази се и Манастир Осовица.
За планинаре и љубитеље природе приступачна је са свих страна, али се најчешће користи маркирана планинарска стаза, из села Горња Лепеница, које се налази на 15 километара удаљености од Србца. Овом стазом излази се на врх Градина. Поред богаства шумом у рудом, Мотајица обилује изворима воде. На планини постоји и неколико археолошких налазишта.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на планину Мотајицу са гробља села Громачника, Славонија, Република Хрватска, из трема католике капелице светог Луке
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Мотајица”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 5. 2. 2026.