Поштанска штедионица
Поштанска штедионица | |
---|---|
акционарско друштво | |
Берзни симбол | BELEX: PSBN |
Индустрија | финансијске услуге |
Основано | 26. јун 1921. |
Седиште | Краљице Марије 3, Београд |
Подручје покривености | Србија Босна и Херцеговина |
Руководиоци | Бојан Кекић (председник Извршног одбора) |
Производи | банкарство са становништвом, инвестиционо банкарство, управљање инвестицијама и јавним приходима |
Приход | 95,18 милиона € (2020)[1] |
Профит | 22,01 милиона € (2020)[1] |
Укупна актива | 2,472 милијарде € (2020)[2] |
Укупан капитал | 225,39 милиона € (2020)[2] |
Власник | Влада Србије (71,05%) Пошта Србије (17,94%) Телеком Србија (10,08%) остали |
Број запослених | 2.235 (2020) |
Веб-сајт | www |
Поштанска штедионица (пуни правни назив: Банка Поштанска штедионица а.д. Београд) је једна од највећих банака у Србији. Основана је 1921. године са седиштем Београду. Од априла 2022. једина је банка која послује на српском тржишту у већинском власништву Владе Републике Србије.
Историја
[уреди | уреди извор]Поштанска штедионица је основана 26. јуна 1921. године на Палилули када је ступио на снагу Закон о поштанској штедњи. Почетак рада је најављен за 1. октобар 1923, благајна се налазила у палати Москва на Теразијама, а промет је ишао и преко посредујућих пошта и чековних завода у Љубљани, Загребу и Сарајеву.[3] До 1926. године постаје главна финансијска штедна установа у Краљевини Југославији, са филијалама у свим поштанским испоставама у целом округу. До тада је практиковала политику финансијских трансакција без икаквих пореза, са циљем да мотивише становништво да штеди капитал.[4]
Уследио је период технолошке имплементације. Године 1969. канцеларије су опремљене првим IBM рачунарима. Поштанска штедионица је такође постала прва финансијска институција у читавој СФР Југославији која је увела кредитне картице. Године 2002. Поштанска штедионица постаје потпуно оперативна банка, а 2006. године мења назив у Банка Поштанска штедионица а.д.[4] Уврштена је на слободно тржиште на Београдској берзи 7. фебруара 2006. године.[5]
Министарство финансија Републике Србије је у октобру 2013. године предложило Влади да банка преузме све осигуране и неосигуране депозите, као и делове имовине Привредне банке Београд у већинском државном власништву која је изгубила дозволу за банкарство.[6] Касније, крајем јануара 2014, још једна државна Универзал банка је изгубила дозволу, а Поштанска штедионица је преузела њихове клијенте.[7]
У априлу 2021. Поштанска штедионица је преузела мању мтс банку.[8] У октобру 2021. године Поштанска штедионица је преузела бившу подружницу Комерцијалне банке у Босни и Херцеговини.[9]
Тржишни подаци
[уреди | уреди извор]Укупна актива Поштанске штедионице на крају 2017. достигла је 1,185 милијарди евра.[10]
На дан 2. јуна 2014. године акција Поштанске штедионице је вредела 25.754 динара. Највишу цену, односно 90.000 динара, имала је 17. маја 2007, а најнижу, односно 3.800 динара, 5. маја 2009. године.[11]
Капитал Поштанске штедионице је у стопостотном власништву правних лица, од чега 49,57% ЈП ПТТ саобраћаја Србија и 47,85% државе Србије.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „БИЛАНС УСПЕХА (2020) - Поштанска Штедионица”. apr.gov.rs. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ а б БИЛАНС СТАЊА (2020) - Поштанска Штедионица. apr.gov.rs. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ "Политика", 30. септ. 1923, стр. 7
- ^ а б O banci Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2020) at Poštanska štedionica official website, retrieved 29-11-2018
- ^ „Banka Poštanska štedionica a.d., Beograd - Latest News”. belex.rs. Приступљено 7. 3. 2014.
- ^ „STATE TO MERGE PRIVREDNA BANKA BEOGRAD WITH BANKA POSTANSKA STEDIONICA”. unicreditgroup.eu. Приступљено 7. 3. 2014.
- ^ „Stečaj u Univerzal banci, isplate u Štedionici”. mondo.rs (на језику: српски). Приступљено 7. 3. 2014.
- ^ „Poštanska štedionica pripaja MTS banku koja je u vlasništvu Telekoma”. n1info.com. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ „"POŠTANSKA ŠTEDIONICA" KUPILA KOMERCIJALNU! Nova transakcija među bankama: Ovaj put učesnici iz Srbije i Republike Srpske”. blic.rs. Tanjug. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ БИЛАНС СТАЊА (2017) - Поштанска Штедионица. apr.gov.rs. Приступљено 19. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ „Belgrade Stock Exchange”. www.belex.rs. Приступљено 2022-06-29.
- ^ „National bank of Serbia”. www.nbs.rs. Приступљено 2022-06-29.