Навртка

С Википедије, слободне енциклопедије
Шестоугаоне навртке. Ниска и висока навртка.

Навртка (матица) је машински елемент који има отвор или рупу са навојем. Навртка се у већини случајева користи у комбинацији са одговарајућим вијком како би се спојили различити машински елементи. Ова два елемента су спојена заједно захваљујући сили трења између вијка и навртке и површинском притиску између навртке и елемента који се спаја овом везом. Уколико су вијак и навртка изложени вибрацијама често се користе додатни машински елементи како би се спречило нежељено отпуштање ових навојних елемената (еластична подлошка, расцепка и сл.). Уколико је пожељно осигурање навојног споја без додатних елемената, користе се самоосигуравајуће навртке, које помоћу различитих конструктивних решења повећавају трење у навоју или на неки други начин не дозвољавају попуштање навојног споја.

Као и код вијака и навртка може имати леви или десни (најчешће у употреби) навој.

Врсте матица и материјали за израду[уреди | уреди извор]

Шестеространа матица.
Слева надесно: Лептир матица, шестоугаона, шестоугаона са прстеном и навртка за заваривање.
Слева надесно: Са зарезом, квадратна, „Унит“, слепа навртка, са пластичним прстеном и са жељебовима за расцепку.
Матице за приваривање.
Димензије шестеростране матице.

Постоји мноштво различитих материјала за израду матица, као и мноштво разних облика матица. Основни облик матице је шестоугао, облик који је нашао врло широку примену у пракси. Овај облик је добар јер омогућава добар прилаз алатима на местима ограниченог простора, могућност поделе закретања на угао од 30°, а посебно добра особина је да је мање осетљив на трошење и хабање, те се теже претвори у круг, што онемогућава даљњу употребу.

Дужина матице је зависна од пречнику њеног проврта и од врсте материјала од којег се матица израђује. Генерално, вреди правило да оптерећење које имају навоји матице у захвату с вијком морају бити већи од потребног оптерећења за пуцање вијка. За уобичајене матице се узима да је њихова дужина једнака 0,8 d, што омогућује око четири круга навоја унутар матице.

Потреба употребе матице на разним местима и за разне намене узроковала је појаву мноштва разних изведби матица. На сликама десно само је један мали део облика и врста матица.

Материјали за израду матица такође зависе од њихове намене. Већина се ради од разних врста челика, а могу се наћи и месингане, алуминијумске, пластичне, бакелитне и друге.

Њихова величина је дефинисана димензијом вијка, а може бити врло мала (урарски вијци и матице), а и врло велика (на великим уређајима и осовинама).

Најчешће врсте матице[уреди | уреди извор]

Према облику, навртка може бити:[1] [2]

Према начину осигурања од одвртања, може бити:

Матице за приваривање[уреди | уреди извор]

Матице за приваривање имају с чеоне стране 4, односно 3 брадавице, којима се приварују на лимове. С њима се и на танким лимовима постиже иста оптеретивост као и с нормалним матицама. Њихова је употреба врло рационална, јер знатно олакшавају монтажне радове, посебно на тешко приступачним местима.

Уложени наглавак[уреди | уреди извор]

Треба још споменути уложене наглавке, с спољним и унутрашњим навојем, који су на крају зарезани или бушени. При увијању у глатко избушене рупе, оштри бридови на зарезима или провртима наглавка урежу се и усидре у зид избушене рупе. Причврсни вијци увијају се онда у унутрашњи навој наглавка, исто као и у нормалне уврте с навојем у деловима. С таквим уложним наглавцима изванредно се вијцима спајају, чврсто и трајно, делови од лаких метала, сивог лива, вештачких маса, дрва или влакнастог материјала. Једноставност употребе скраћује време обраде, често штеди скупе алате и смањује отпад.

Димензије шестеростране матице[уреди | уреди извор]

Називни пречник
отвора D (mm)
Корак навоја
P (mm)
Кључ
A/F (mm)
Спољашњи пречник
A/C (mm)
Висина H (mm)
Први ред
приоритета
Други ред
приоритета
нормални фини ISO DIN JIS Шестоугаона матица Контраматица Најлонска матица
1 0,25 2,5
1,2 0,25
1,4 0,3
1,6 0,35 3,2
1,8 0,35
2 0,4 4 1,6 1,2 -
2,5 0,45 5 2 1,6 -
3 0,5 5,5 6,4 2,4 1,8 4
3,5 0,6 6
4 0,7 7 7 7 8,1 3,2 2,2 5
5 0,8 8 8 8 9,2 4 2,7 5
6 1 0,75 10 10 10 11,5 5 3,2 6
7 1 11 5,5 3,5 -
8 1,25 1 13 13 12 15 6,5 4 8
10 1,5 1,25 ili 1 16 17 14 19,6 8 5 10
12 1,75 1,5 ili 1,25 18 19 17 22,,1 10 6 12
14 2 1,5 21 22 19 11 7 14
16 2 1,5 24 24 22 27,7 13 8 16
18 2,5 2 ili 1,5 27 15 9 18,5
20 2,5 2 ili 1,5 30 30 34,6 16 10 20
22 2,5 2 ili 1,5 32
24 3 2 36 41,6 19
27 3 2 41
30 3,5 2 46 53,1 24
33 3,5 2
36 4 3 55 63,5 29
39 4 3
42 4,5 3
45 4,5 3
48 5 3
52 5 4
56 5,5 4
60 5,5 4
64 6 4

SAE хексагоналне навртке[уреди | уреди извор]

UTS
величина
Нормални отвор
дијаметар, D
Корак, P Преко равни,
A/F
Преко углова,
A/C
Висина, -{H
Груби (UNC) Фини (UNF) Екстра фини (UNEF) Хексагоналана навртка Контранавртка Најлонска навртка
(in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm) (in) (mm)
#0 532 0,1563 3,969
#1 532 0,1563 3,969
#2 0,086 2,1844 316 0,1875 4,763 5,18 1,65
#3 316 0,1875 4,763 5,10 1,85
#4 0,1120 2,8448 14 0,2500 6,35 7,05 2,25
#6 0,1380 3,5052 516 0,3125 7,938 8,95 2,85
#8 0,1640 4,1656 1132 0,3440 8,731 0,386 9,80 3,05
#10 0,1900 4,8260 38 0,3750 9,525 0,461 11,70 3.10
#12 0,2160 5,4864 716 0,4375 11,113
14 14 0,250 6,350 716 0,4375 11,113
516 516 0,3125 7,9375 12 0,5000 12,700 0,577
38 38 0,375 9,525 916 0,5620 14,288 0,650
716 716 1116 0,6750 17,463
12 12 0.500 12,70 34 0,7500 19,050 0,866
916 916 78 0,8750 22,225
58 58 1516 0,9375 23,813 1.083
34 34 0.750 1 18 1,1250 28,575 1,299
78 78 1 516 1,3125 33,338
1 1 1 25,40 1 12 1,5000 38,100 1,653

Материјал матица[уреди | уреди извор]

Челичне матице се деле у разреде чврстоће: 4, 5, 6, 8, 10, 12 и 14. Ознака разреда чврстоће значи (на пример: 6):[3] - број x 100 = 6 x 100 = 600 N/mm2 = Rm (максимална чврстоћа) Матице већих чврстоћа морају себи да имају отиснуту ознаку разреда чврстоће.

Механичка својства метричких матрица[4]
Материјал Чврстоћа с фактором сигурности Граница еластичности (мин.) Максимална чврстоћа (мин.) Ознака матице Разред материјала
ISO 898 (Метарска матица)
Ниско или средње угљични челик 380 MPa 420 MPa 520 MPa Nut marking Metric Class 5 8.png 5
Средње угљични челик (угашен и каљен) 580 MPa 640 MPa 800 MPa Nut marking Metric Class 8 8.png 8
Легирани челик (угашен и каљен) 830 MPa 940 MPa 1040 MPa Nut marking Metric Class 10 9.png 10

Квалитет или каквоћа челика за вијке означава се с два броја (на пример 8,8). Први број означује минималну чврстоћу, други десетороструки однос минималне границе течења и минималне ломне чврстоће. Челик за матице означава се само једним бројем (на пример 8), који означава такозвано напрезање испитивања σvL. Напрезање испитивања одговара минималној затезној чврстоћи вијка, с којим се мора спарити матицу висине m ≧ 0,6∙d, ако треба остварити оптеретивост споја до минималне ломне чврстоће вијка.

Осигурање вијчаног споја од одвртања[уреди | уреди извор]

Закривљена еластична подлошка.
Осигурање вијчаног споја од одвртања протуматицом (контраматицом).

Осигурање вијчаног споја од одвртања код статичких оптерећења није потребно, али се примењује код динамичких оптерећења. Наиме, након притезања вијка долази до делимичног слегања храпавости додирних површина, може доћи до пузања материјала вијка, а може доћи и до локалних пластичних деформација. Све то, потпомогнуто променама оптерећења и евентуалним вибрацијама, може резултирати отпуштањем вијчаног споја. У правилу су добро прорачунати, обликовани и притегнути вијчани спојеви већ осигурани против нежељеног одвртања. То пре свега вреди за високооптерећене спојеве с еластичним вијцима разреда чврстоће 8.8 и више, уз мале храпавости додирних површина.

Осигурање вијчаног споја од одвртања обликом[уреди | уреди извор]

Осигурање обликом се постиже:

  • расцепком с обичном или крунастом матицом; расцепка пролази кроз попречни проврт у вијку,
  • сигурносним лимом с изданцима; један изданак се приљуби уз матицу, а други савије око руба.

Осигурање вијчаног споја од одвртања силом[уреди | уреди извор]

Уметањем посебних опружних елемената се осигурава аксијална сила преднапона и при деловању највеће радне силе, макар је дошло до слегања храпавости или пластичних деформација. Ови елементи су у облику расечених, закривљених или тањурастих прстена (плочица), а израђени су од опружног челика. Назива се и еластичне подлошке.

Разне зупчасте и лепезасте прстенасте плочице се својим зупцима утискују у подлогу, повећавају трење и тако спречавају одвртање. Овакво осигурање није примењиво на тврдим каљеним површинама. Веће трење и спречавање одвртања матице се постиже и сигурносном лименом матицом од опружног челика која с унутрашње стране има више језичака који се забијају у навој. Честа је употреба две матице: протуматице (контраматице) мање висине која се притеже на подлогу и нормалне матице која се притеже на контраматицу (у пракси се често матице погрешно монтирају обратно). Матице могу бити и једнаке. Спољна матица спречава отпуштање унутрашње, а на површини њиховог додира се јавља и додатно трење. За једнократну употребу се користе матице с улошком од вештачке пластичне масе у који вијак урезује навој.

Осигурање вијчаног споја од одвртања материјалом[уреди | уреди извор]

Врши се лепљењем навоја вештачким смолама. Често се користи лепак предузећа „Локтит” којим се могу постићи водонепропусни спојеви, на пример код спајања цеви. Могуће је и заваривање главе вијка или матице за подлогу за шта постоје и посебни вијци и матице.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2017) "Konstrukcijski elementi I", Tehnički fakultet Rijeka, Božidar Križan i Saša Zelenika, 2011.
  2. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2012) "Elementi strojeva", Fakultet elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje Split, Prof. dr. sc. Damir Jelaska, 2011.
  3. ^ "Strojarski priručnik", Bojan Kraut, Tehnička knjiga Zagreb 2009.
  4. ^ Bickford & Nassar 1998, стр. 153.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]