Наковањ (алат)
Наковањ је приручна алатка. Састоји се од тешког масивног блока стене или метала. Користи се при обради предмета уз помоћ чекића или длета. Наковње су користиле занатилије од касног неолита – ковачи који су обрађивали метал, али је коришћен и много раније, првенстевено за обраду камена.
Наковњи су масивни колико и практични, јер што је њихова инерција већа, то ефикасније проузрокују да се енергија ударних алата пренесе на радни комад. У већини случајева наковањ се користи као алат за ковање. Пре појаве модерне технологије заваривања, био је примарни алат металских радника.[1][2]
Типови наковња
[уреди | уреди извор]Постоје различити типови наковања, у зависности од потреба различитих занатлија. Типичан наковањ металаца има равно лице на којем се обликује метал, мекши задњи део за дељање и рог са предње стране за савијање метала. Неки наковњи имају и реп. Већина наковања из последња два века имају и по две рупе на лицу, које служе за уметање разноразног алата, а понеки и више таквих рупа како би се задовољила потреба за различитим типовима алатки.
Изглед
[уреди | уреди извор]Типичан наковањ металских радника са рогом на врху, је био уобичајен призор у ковачницама, али се данас чешће виђа по цртаним филмовима, као на пример у Птици Тркачици где наковањ врло често пада на главу Пери Којоту.
Наковањ се често спомињао у древним грчким и египатским списима, укључујући ту и радове Хомера (8. век пре Христа). Наковњи су били усавршени током средњег века када је обрада гвожђа била уобичајена пракса.
Наковњи и музика
[уреди | уреди извор]Наковњи су се користили као перкусионистички инструменти у неколико познатих музичких композиција, укључујући Вердијеву (Trovatore) (1853), Вагнерову (Das Rheingold) (1854), тему из филма Терминатор, и комаде Лилија (Lully). Постоје и барем две познате композиције под именом Наковањ полка , једна је од Алберта Парлова (Albert Parlow), а друга од Штрауса (у којој перкусиониста традиционално носи кожну кецељу ковача).
Веровања
[уреди | уреди извор]Наковањ је имао посебан карактер култног предмета. Постојало је веровање да наковањ треба да искују девет ковача, ноћу уочи суботе када је пун месец. На наковањ се лепила свећа и пред њим молило Богу, а кадио се тамјаном уочи великих празника! На наковњу се вршило заклињање. Ударањем чекића у наковањ су се истеривале зле силе, док се вода са наковња сматрала лековитом! Постојало је веровање да сваки ковач треба барем једном годишње да лупи чекићем о наковањ да би обновио ланац којим је везан Ђаво. То се најчешће радило пред Божић.
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Испаљивање
[уреди | уреди извор]Испаљивање наковња је пракса испаљивања наковња у ваздух користећи барут. То је било популарно у Калифорнији, источним Сједињеним Државама и јужним Сједињеним Државама, слично томе како се данас користи ватромет. Постоји растуће интересовање за реконструкцију ове „древне традиције“ у САД, која се сада проширила на Енглеску.[3]
Телевизија и филм
[уреди | уреди извор]Типичан металски наковањ, са рогом на једном крају и равним лицем на другом, стандардни је реквизит за гегове из стрипова, као оличење тешког и незграпног предмета који је савршен за бацање на антагониста. Ова визуелна метафора је уобичајена, на пример, у кратким филмовима Looney Tunes и Merrie Melodies компаније Варнер Брадерс, попут оних са Вили којотом и Друмским тркачом.[4] Наковњи у цртаним филмовима се такође помињу у епизоди Гилмор Гирлс, где један од главних ликова покушава да води разговор о томе „Где су нестали сви наковњи?“, позивајући се на њихово испадање из употребе у општем обиму.[5][6] Аниманијаци су се често шалили на ову тему током читаве серије, чак су имали и краљевство по имену Анвиланија, чији су једини национални производ наковњи.[7]
Музика
[уреди | уреди извор]У пракси савремени оркестри обично замењују кочиони добош или другу одговарајућу челичну конструкцију коју је лакше подесити него стварни наковањ, иако се по жељи може приказати видљиво убедљив подупирач у облику наковња. У Das Rheingold Вагнер је имао девет малих, шест средњих и три велика наковња, али оркестри ретко могу да приуште инструментацију у таквом обиму.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hahn, Robert. Archaeology and the Origins of Philosophy. . State University of New York Press. 2010. ISBN 978-1438431659. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ King James Version ISAIAH 41:7
- ^ „St Clements Day Celebrations”. Архивирано из оригинала 2009-11-19. г.
- ^ Maly, Tim (18. 12. 2012). „Elaborate Poster Puts All of Wile E. Coyote's ACME Purchases on Your Wall”. Wired. Приступљено 25. 4. 2014.
- ^ „23 Questions About Lorelai Gilmore That 'Gilmore Girls' Left Unanswered”. Bustle.com. Приступљено 20. 4. 2021.
- ^ „#1400 Gilmore Girls - Where Did All The Anvils Go?, Acquire, The Dress, Ubiquitous”. Thedailyenglishshow.com. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 20. 4. 2021.
- ^ „Animaniacs: "King Yakko" & "No Pain, No Painting"/"Les Miseranimals"”. Tv.avclub.com. 7. 7. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2021.
- ^ Donington, Robert (1970). Music and its Instruments. University Paperbacks Third edition. ISBN 9780416722802.
Литература
[уреди | уреди извор]- Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века - студија - Даница Ђокић 1995.
- Andrews, Jack (1994). New Edge of the Anvil. ISBN 978-1-879535-09-1.
- Hrisoulas, Jim (1987). The Complete Bladesmith: Forging Your Way to Perfection. Boulder, Colorado: Paladin Press. ISBN 978-0-87364-430-3.
- Postman, Richard (1998). Anvils In America. ISBN 978-0-9663256-0-7.
- Scott, Derek B (2008). Sounds of the metropolis: the nineteenth-century popular music revolution in London, New York, Paris, and Vienna. Oxford University Press. стр. 139. ISBN 978-0-19-530946-1., New York.
- Goncharov, A.F.; Struzhkin, V.V.; Somayazulu, M.S.; Hemley, R.J.; Mao, H.K. (јул 1986). „Compression of ice to 210 gigapascals: Infrared evidence for a symmetric hydrogen-bonded phase”. Science. 273 (5272): 218—230. Bibcode:1996Sci...273..218G. PMID 8662500. S2CID 10364693. doi:10.1126/science.273.5272.218.
- Eremets, M.I.; Hemley, R.J.; Mao, H.K.; Gregoryanz, E. (мај 2001). „Semiconducting non-molecular nitrogen up to 240 GPa and its low-pressure stability”. Nature. 411 (6834): 170—174. Bibcode:2001Natur.411..170E. PMID 11346788. S2CID 4359193. doi:10.1038/35075531.
- Caldwell, W.A.; Nguyen, J.; Pfrommer, B.; Louie, S.; Jeanloz, R. (1997). „Structure, bonding and geochemistry of xenon at high pressures”. Science. 277 (5328): 930—933. doi:10.1126/science.277.5328.930.
- Castelvecchi, D. (2017). „Physicists doubt bold report of metallic hydrogen”. Nature. 542 (7639): 17. Bibcode:2017Natur.542...17C. PMID 28150796. doi:10.1038/nature.2017.21379 .
- Forman, Richard A.; Piermarini, Gasper J.; Barnett, J. Dean; Block, Stanley (1972). „Pressure measurement made by the utilization of ruby sharp-line luminescence”. Science. 176 (4032): 284—285. Bibcode:1972Sci...176..284F. PMID 17791916. S2CID 8845394. doi:10.1126/science.176.4032.284.
- Kinslow, Ray; Cable, A.J. (1970). High-velocity impact phenomena. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-408950-1.
- Jayaraman, A. (1986). „Ultrahigh pressures”. Review of Scientific Instruments. 57 (6): 1013—1031. Bibcode:1986RScI...57.1013J. doi:10.1063/1.1138654.
- Bromberg, Steven E.; Chan, I.Y. (1992). „Enhanced sensitivity for high-pressure EPR using dielectric resonators”. Review of Scientific Instruments. 63 (7): 3670. Bibcode:1992RScI...63.3670B. doi:10.1063/1.1143596.
- Chandra Shekar, N.V.; et al. (2003). „Laser-heated diamond-anvil cell (LHDAC) in materials science research”. Journal of Materials Sciences and Technology. 19 (6): 518.
- Subramanian, N.; et al. (2006). „Development of laser-heated diamond anvil cell facility for synthesis of novel materials” (PDF). Current Science. 91: 175. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2022.
- Piermarini, Gasper J. (1. 12. 2001). „High Pressure X-Ray Crystallography With the Diamond Cell at NIST/NBS”. Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology. 106 (6): 889—920. PMC 4865304 . PMID 27500054. doi:10.6028/jres.106.045. „"The original diamond anvil pressure cell, now on display in the NIST Gaithersburg Museum. The unrefined instrument was handmade by C. E. Weir at NBS in 1957–58."”
- Weir, C.E.; Lippincott, E.R.; Van Valkenburg, A.; Bunting, E.N. (јул 1959). „Infrared studies in the 1 to 15 micron region to 30,000 atmospheres”. Journal of Research of the National Bureau of Standards Section A. 63A (1): 55—62. ISSN 0022-4332. PMC 5287102 . PMID 31216141. doi:10.6028/jres.063A.003.
- Block, S.; Piermarini, G. (1976). „The diamond cell stimulates high-pressure research”. Physics Today. св. 29 бр. 9. стр. 44. Bibcode:1976PhT....29i..44B. doi:10.1063/1.3023899.
- Dubrovinsky, Leonid; Dubrovinskaia, Natalia; Prakapenka, Vitali B.; Abakumov, Artem M. (2012). „Implementation of micro-ball nano-diamond anvils for high-pressure studies above 6 Mbar”. Nature Communications. 3: 1163. Bibcode:2012NatCo...3.1163D. PMC 3493652 . PMID 23093199. doi:10.1038/ncomms2160.
- Funamori, N.; Sato, T. (2008). „A cubic boron nitride gasket for diamond-anvil experiments”. Review of Scientific Instruments. 79 (5): 053903—053903—5. Bibcode:2008RScI...79e3903F. PMID 18513075. doi:10.1063/1.2917409.
- Lin, Jung-Fu; Shu, Jinfu; Mao, Ho-Kwang; Hemley, Russell J.; Shen, Guoyin (2003). „Amorphous boron gasket in diamond anvil cell research”. Review of Scientific Instruments. 74 (11): 4732. Bibcode:2003RScI...74.4732L. S2CID 30321856. doi:10.1063/1.1621065.
- Zou, Guangtian; Ma, Yanzhang; Mao, Ho-Kwang; Hemley, Russell J.; Gramsch, Stephen A. (2001). „A diamond gasket for the laser-heated diamond anvil cell”. Review of Scientific Instruments. 72 (2): 1298. Bibcode:2001RScI...72.1298Z. doi:10.1063/1.1343864.
- Mao, H.K.; Bell, P.M.; Shaner, J.W.; Steinberg, D.J. (јун 1978). „Specific volume measurements of Cu, Mo, Pd, and Ag and calibration of the ruby R1 fluorescence pressure gauge from 0.06 to 1 Mbar”. Journal of Applied Physics. 49 (6): 3276—3283. Bibcode:1978JAP....49.3276M. doi:10.1063/1.325277.
- Mao, H.K.; Xu, J.; Bell, P.M. (април 1986). „Calibration of the ruby pressure gauge to 800 kBar under quasi-hydrostatic conditions”. Journal of Geophysical Research. 91 (B5): 4673—4676. Bibcode:1986JGR....91.4673M. doi:10.1029/JB091iB05p04673.
- Bassett, W.A.; et al. (1993). „A new diamond anvil cell for hydrothermal studies to 2.5 GPa and from −190 to 1200 °C”. Review of Scientific Instruments (Submitted manuscript). 64 (8): 2340—2345. Bibcode:1993RScI...64.2340B. doi:10.1063/1.1143931.
- Couzin, J. (2002). „Weight of the world on microbes' shoulders”. Science. 295 (5559): 1444—1445. PMID 11859165. S2CID 83692800. doi:10.1126/science.295.5559.1444b.
- Vanlinit, D.; et al. (2011). „Rapid Acquisition of gigapascal-high-pressure resistance by Escherichia coli”. mBio. 2 (1): e00130—10. PMC 3025523 . PMID 21264062. doi:10.1128/mBio.00130-10.
- Sharma, A.; et al. (2002). „Microbial activity at Gigapascal pressures”. Science. 295 (5559): 1514—1516. Bibcode:2002Sci...295.1514S. PMID 11859192. S2CID 41228587. doi:10.1126/science.1068018.
- Oger, Phil M.; Daniel, Isabelle; Picard, Aude (2006). „Development of a low-pressure diamond anvil cell and analytical tools to monitor microbial activities in situ under controlled p and t” (PDF). Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Proteins and Proteomics. 1764 (3): 434—442—230. PMID 16388999. doi:10.1016/j.bbapap.2005.11.009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Anvil”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.