Народно позориште у Лесковцу
 Зграда Народног позоришта у Лесковцу | |
| Локација | Косте Стаменковића 22[1] Лесковац  |
|---|---|
| Координате | 42° 59′ 51″ С; 21° 56′ 45″ И / 42.9975° С; 21.9458° И |
| Тип | Професионално позориште |
| Макс. број гледалаца | 278[2] |
| Конструкција | |
| Отворено | 1896. (као Југ Богдан) 1926. (прво професионално) 1944. (обнова рада) |
| Период активности | 1896—данас (са прекидима) |
| Реновирано/обновљено | 2014. |
| Власник | Град Лесковац |
| Директор | Станислав Грујић (в.д.)[3] |
| Веб-сајт | |
| www | |
Народно позориште у Лесковцу је професионална културна установа у Лесковцу. Позоришни живот у граду има традицију дугу преко 120 година, са кратким прекидима у раду. Налази се у Улици Косте Стаменковића број 22.
Историјат
[уреди | уреди извор]Почеци (1896—1918)
[уреди | уреди извор]Прва позоришна представа у Лесковцу одиграна је 1896. године. Извела ју је дилетантска дружина „Грађанско Позориште Југ Богдан”, коју је основао тадашњи професор лесковачке Гимназије, књижевник Радоје Домановић. Први изведени комад био је „Бој косовски” од Матије Бана. Ова дружина је, међутим, престала да ради 1898. године, након одласка Домановића из Лесковца.[2]
У наредним годинама, све до 1926, позоришни живот у граду се одржавао кроз повремена гостовања путујућих позоришних дружина из Београда, Ниша, Скопља, Зајечара и Шапца.[2]
Међуратни период (1926—1941)
[уреди | уреди извор]
Године 1926. у Лесковцу се оснива прво професионално позориште под називом „Лесковачко градско позориште”. Прва представа, „Смрт мајке Југовића”, одиграна је 10. октобра 1926. у сали хотела „Париз”.[4] Иако је ово позориште брзо престало са радом, позоришна активност се наставља.
18. новембра 1934. године оснива се „Академско позориште”, које је водио Бора Димитријевић. Прва представа овог позоришта, изведена 9. јануара 1935, била је „Обичан човек” Бранислава Нушића. „Академско позориште” је активно радило све до фебруара 1941. године, када је рад прекинут због Другог светског рата.[2]
Послератни период и „Позориште без благајне“
[уреди | уреди извор]Одмах након ослобођења Лесковца, 23. октобра 1944. године, основана је драмска секција која је убрзо прерасла у данашње Народно позориште.
Јединствени период у историји југословенског театра почиње 3. октобра 1970. Тада је Народно позориште у Лесковцу, на идеју редитеља Душана Михаиловића, постало једино позориште у Југославији које је радило **без благајне**, са слоганом „Позориште свих, позориште за све“. Улаз на представе био је потпуно слободан. Овај несвакидашњи експеримент привукао је пажњу јавности, а о лесковачком позоришту је 1973. године извештавао чак и Њујорк тајмс.[5]
Зграда позоришта
[уреди | уреди извор]Данашња зграда Народног позоришта у Лесковцу је наменски објекат подигнут 1930. године као „Соколски дом”. Током 2014. године завршена је темељна реконструкција зграде, која је урађена по оригиналним нацртима из 1930. године, чиме је очуван њен аутентични изглед.[2] Капацитет позоришне сале је 278 седишта.
Позориште данас
[уреди | уреди извор]У јануару 2024. године, након оставке Драгана Марјановића, за вршиоца дужности директора поново је именован глумац Станислав Грујић, који је већ био на тој функцији.[3] Именовање је праћено одређеним контроверзама у јавности, укључујући протесте студената и грађана у марту 2024. због отпуштања техничког особља, што је привукло пажњу медија.[6]
Позориште наставља са редовним репертоаром, који је у 2023. години обухватао 14 представа сопствене продукције и копродукције.[7]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]За свој рад, позориште је награђено високим друштвеним признањима, укључујући:
Ансамбл позоришта је редован учесник и добитник бројних награда на Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”. 1985. године позориште је учествовало и на јубиларном 20. „Стеријином позорју” у Новом Саду.[8]
У новијем периоду, позориште је било апсолутни победник Фестивала „Јоаким Вујић“ 2020. у Врању,[9] а награде су освајале и представе „Пинокио“ (на фестивалу „Мали Јоаким“ 2021)[10], „Сећање воде“ и „Стварање човека“.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]- Лесковац
- Радоје Домановић
- Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић
- Списак позоришта у Србији
Референце
[уреди | уреди извор]
- ^ „NARODNO POZORIŠTE LESKOVAC”. CompanyWall Business. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ а б в г д „Јубилеји у Лесковцу”. ludus-online.rs. Архивирано из оригинала 2024-05-24. г. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ а б „Stanislav Grujić v.d. direktora leskovačkog pozorišta, predsednik UO - sportista”. JuGmedia. 23. јануар 2024. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ Златно доба Лесковца 1918-1941, Звонимир Шимунец, стр 26.
- ^ Free Seats Are the Ticket to Success for a Troupe in Yugoslavia That Always Plays to SRO Crowds. nytimes.com JAN. 15, 1973
- ^ „Studenti protestuju ispred pozorišta u Leskovcu, direktor Grujić se pojavio na krovu sa zastavom Srbije (video)”. JuGmedia. 7. март 2024. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ „Direktor pozorišta za 2025. godinu najavio pet novih predstava, ali i vraćanje nekih starih”. Jugpress. 16. децембар 2024. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ [„Repertoar”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2015. г. Приступљено 29. 01. 2015. Repertoar]
- ^ а б „Na festivalu ”Joakim Vujić” leskovačko pozorište osvojilo 3 nagrade”. Јужне вести. 15. мај 2022. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ „Tri nagrade sa "Malog Joakima" za leskovačko Narodno pozorište”. Dnevnik Juga. 22. новембар 2021. Приступљено 20. октобар 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Народно позориште на сајту Града Лесковца
