Нацрт:Бој на Грамади

Бој на Грамади
	Део Првог српског устанка
Време	22. октобар - 23. октобар 1811.
Место	Грамада (Сврљиг)
Исход	убедљива српска победа
Сукобљене стране
; ; Српски устаници, Руско царство	; Османско царство
Команданти и вође
Младен Миловановић; Кнез Јевта ; Константин Полтурецки	Хуршид паша
Јачина
4,500 Срба; 1,500 Руса; 4-6 топова; 1 ескадрон козака	8,000
Жртве и губици
30 Срба 6 Руса	тешки губици

Бој на Грамади јесте битка која се одиграла 1811. године између удруженх снага Устаничке Србије и Руске империје против Османског царства, у којој су победиле удружене српско-руске снаге.

Пре битке[уреди | уреди извор]

Након пораза 1809. године у бици на Чегру устаничка војска покушава да се регрупише и стабилизује јужни фронт како би спречила даљи продор Турака из правца Ниша који је довео у опасност целу државу. С доласком руске војске у Србију ситуација се по српску војску на југоисточном и источном делу фронта знатно побољшала, 1810. убедљивом победом код Варварина српска војска почиње да утврђује и стабилизује своје положаје на југу.

Битка[уреди | уреди извор]

До битке је дошло 22. октобра 1811. године, када је удружена српско-руска војска напала турске положаје у непосредној близина Ниша, и она је трајала до 23. октобра 1811. године. Имајући на уму да је турска војска већином остала без морала и да се и даље опорављала од пораза код Варварина српско-руска војска на челу с Младеном Миловановићем, кнезом Јевтом и руским пуковним Константином Полтурецким је одлучила да нападне турске положаје у непосредној близини Ниша под командом Хуршид-паше. Након силне борбе Хуршид-паша и 8,000 Турака су били поражени и натерани у бег. Током битке су се истакли штабски лекар Иван Морачевски и руски пуковник Константин, кога је лично Младен похвалио вожду Карађорђу за велику храброст.

После битке[уреди | уреди извор]

Главни српски логор бива премештен у Копај-Кошару, српска војска се зауставља и укопава испред Ниша знајући да тврђаву и град неће моћи тек тако да освоје, с тог положаја ће да опсервирају тврђаву и врше повремене препаде и нападе на Турке, укључујући и Карађорђа који је једном приликом 1811. године напао Ниш и стигао до медошевачке куле и камените ћуприје, али се морао вратити натраг јер су Турци затворили град и обезбедили си положаје код и у тврђави, све до турских контранапада 1813. године. Успех који је донела ова битка Србима је омогућила да ставе Ниш под полублокаду и у јако опасну и неизвесну ситуацију за Турке.