Нелсон (река)
Нелсон ривер енгл. Nelson River фр. Fleuve Nelson | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 644[1] km |
Басен | 892.300 km2 |
Пр. проток | 2.370 m3⁄s |
Слив | хадсоновог залива |
Водоток | |
Извор | Језеро Винипег |
В. извора | 217 m |
Ушће | Хадсонов залив 57° 5′ 5″ N 92° 30′ 8″ W / 57.08472° С; 92.50222° З |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Канада |
Област | Манитоба |
Притоке | Burntwood River, Echimamish River, Boots Creek, Leslie Creek, Limestone River, Weir River, Grass River |
Река на Викимедијиној остави |
Нелсон ривер (енгл. Nelson River; фр. Fleuve Nelson) је канадска река, отока језера Винипег а притока Хадсоновог залива дужине 644 km.[2][1] Заједно са Саскачеваном дужина тока јој је 2.575 km, укупна површина сливе (рачунајући и целокупан слив језера Винипег) је 892.300 km², а просечан проток износи 2.370 м³/с.[1] Преко Нелсона се воде Саскачевана, Ред ривера и Винипега одводе ка Северном леденом океану.
Име јој је дао велшки истраживач Томас Батон 1612. у част бродовласника Роберта Нелсона који је умро овде.
Захваљујући великој количини воде и доста великом паду на току, воде Нелсона су градњом брана искориштене за производњу електричне енергије. У периоду између 1955. и 1960. почело је енергетско искориштавање хидропотенцијала Нелсона изградњом бројних брана и хидроелектрана. Тај ХЕ пројекат је познат под називом Хидроенергетски пројекат на реци Нелсон. Највећи генератори су у ХЕ Лајмстоун која је изграђена на 90 km од ушћа. Градњом ових устава језеро Винипег је претворено у огромни резервоар за потребе ХЕ система на Нелсону.[3]
На ушћу реке је почетком 18. века изграђено трговачко утврђење Форт Нелсон које је играло веома важну улогу у трговачким пословима Компаније Хадсоновог залива. Данас је то „град духова“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Atlas of Canada - Nelson River, Приступљено 31. 10. 2011.
- ^ "Nelson River". Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011) Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada, Приступљено 31. 10. 2011.
- ^ Manitoba Hydro corporate site., Приступљено 15. 4. 2013.