1612
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1612 на Викимедијиној остави.
| |
1612 је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Аксел Оксеншерна постаје државни канцелар Шведске и тако до смрти 1654.
- 10. јануар — Патент надвојводе Фердинанда даје право унијатском епископу Симеону Вретањи да вернике кажњава новчаном глобом уз асистенцију крајишких војних власти.
- 20. јануар — Умро цар Рудолф II, наследиће га брат Матија.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Ускоци у Лици делују у околини Обровца, Шибеника, Макарске и уз Неретву, шест стотина ускока напало Ровињ.
- 27. фебруар — Умро Гермоген, патријарх московски, наследиће га Филарет, али тек 1619 јер се налази у пољском заточеништву.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Козаци признали Лажног Димитрија III (заробљен у мају, погубљен у јулу).
Април
[уреди | уреди извор]- 11. април — Едвард Вигхтман, радикални анабаптиста, последњи је човек погубљен у Енглеској због јереси.
- април — Никола Зрински се жали краљу Матији да надвојвода Фердинанд жели приморје (Винодол и Бакар), заповједник царске Ријеке упао у Бакар и отео 4 лађе с робом.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Арјуманд Бану, будућа Мумтаз Махал, удата за принца Кхурама, будућег Шах Џахана (до 1631).
- 23 — 25. мај — Акција из маја 1612. - сицилијске и напуљске галије уништиле неколико тунишанских бродова у Ла Голети.
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Матија постаје цар Светог римског царства (до 1619).
- јун — 24 српске породице из Лике дошле код Срба Модрушана (досељених три године раније); убрзо дошло до спора између Влаха и Огулинаца.
Јул
[уреди | уреди извор]- 20. мај — У Карловцу погубљен Иво Сењанин (нови сењски капетан је Никола Тржачки Франкапан).
- 24. мај — Марцантонио Мемо је нови млетачки дужд (до 1615).
Август
[уреди | уреди извор]- 26. август — Битка код Крингена: норвешки сељаци масакрирали шкотске плаћенике што је ушло у фолклор.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Московска битка: Димитрије Пожарски поразио Пољаке, почиње борба за ослобођење Москве.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 15. октобар — Ердељски кнез Габријел Батори поразио опозицију која се противила пребацивању лојалности са Османлија на Хабсбурге.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Димитриј Пожарски ушао у московски Китај-город са иконом Богородице Казањске; пољски гарнизон ће напустити Кремљ 27.10./6.11. (у спомен на ове догађаје у Русији се 4. новембра обележава Дан народног јединства).
- 20. новембар — Насух-пашин споразум: Османлије склопиле мир са Сафавидима, губе територије стечене 1590.
- 30. новембар — Битка код Сувалија: поморска победа Енглеске источноиндијске компаније над Португалцима у Индији.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 15. децембар — Симон Мариј први осматрао галаксију Андромеда телескопом.
- децембар — Каракаш Мехмед-паша именован за босанског беглербега.
- 22. децембар — Након смрти оца и брата, Фердинандо Гонзага мора напустити црквену каријеру и преузети Мантовско Војводство.
- 28. децембар — Галилео Галилеј видео Нептун али је мислио да се ради о звезди-некретници (планета ће бити откривена тек 1846).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Млетачко-ускочки сукоби у Истри: Млечани нападали Ловран и Бољун, ускоци напали Барбан.
- Рудолф II дао привилегије српским крајишницима (скраћени садржај сачуван само на историјској слици Јоакима Марковића у плавшиначкој цркви).
- Умро војвода Грдан. Дамјан Љубибратић опет обилази Напуљ и Мадрид.
- На Црну Гору нападају заими и спахије из околине (траже подавања и уводе намете) - Црногорци се жале султану а он догодине ферманом наредио истрагу против неких спахија из Подгорице.
- Холанђани склопили трговачки споразум са Османским царством.
