Немања Ковачевић (новинар)
![]() | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Овај чланак или један његов део садржи ласичји говор, празне фразе често праћене пристрасношћу или неодређеним тврдњама. Такве тврдње треба или разјаснити или уклонити. Расправу можете покренути на страници за разговор. |
Немања Ковачевић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. март 1992. |
Место рођења | Ужице, Србија |
Немања Ковачевић (Ужице, 28. март 1992) српски је новинар и водитељ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Немања Ковачевић је рођен у Ужицу 28. марта 1992. године. На телевизији је почео да ради са непуних седамнаест година. На почетку своје новинарске каријере, водио је и уређивао културно-забавну емисију „Моје Ужице” која се емитовала на ТВ 5 у Ужицу. После годину дана рада на ТВ 5, прешао је на Регионалну ТВ Лав у Ужицу на којој је водио и уређивао емисију „Опипавање пулса”. После годину дана рада на Регионалној ТВ Лав, прешао је на ТВ Алфа у Ужицу, у којој је радио у информативној редакцији, и на којој је водио разне емисије, а уједно водио и хуманитарну акцију „Срцем за Павла”, за коју су 2012. године, Немања и његова колегиница Нађа, проглашени за најмлађе награђене новинаре у Србији.[1] Добитник је награде за хуманост и ширење културе међу младима.[тражи се извор]. Члан је Удружења новинара Србије (УНС), а и члан је Књижевног клуба „Паун Петронијевић Рујно” из Ужица.
Завршио је Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент у Београду и стекао звање дипломирани економиста. Предавач је у школи новинарства на предмету телевизијско новинарство.
Водитељ је и аутор многих ТВ емисија („Моје Ужице”, „Опипавање пулса”, „Пут до звезда”, „Истина блага вреди”...), књижевних вечери и манифестација посвећеним култури (Духовно вече „У част Тадији”, Књижевна манифестација „Одзиви Пауну”, „И ми имамо таленат”, „Сусрети на Змајевцу”, Српско-руске вечери...).
Био је сарадник листа „Вести” од 2012. године и бројних портала. Његови текстови су објављени на многим порталима и у часопису „Hello” и „Story”. Тренутно је сарадник „Ужичке недеље”.
Неуморни је трудбеник на пољу очувања традиције, поготово кроз његове емисије, текстове, гостовања у националним медијима, али и кроз активност на промовисању манифестације – „Сусрети на Змајевцу“.
Био је и члан жирија на престижном ТВ фестивалу „Прес Витез” у Београдској кинотеци са највећим именима српског новинарства, и члан жирија у пројекту „И ми имамо таленат” (за Златиборски округ).
Дугогодишњи је сарадник Нене Кунијевић, уреднице и редитељке РТС-а, ауторке култних серијала „Лети, лети песмо моја мила“ , „Играле се делије“... и многих других. Уз Нену је имао срећу да упозна „РТС-ову школу новинарства“, али и да испече занат.
Учесник је бројних семинара (семинар о бази података у Заводу за статистику, Извештавање о жртвама насиља у Врњачкој Бањи...) од којих се посебно издваја семинар „Од локалне комуникације до глобализације”, на коме је био један од говорника, а који је организовао редитељ РТС-а Петар Станојловић. Био је члан жирија и на сајму виртуелних предузећа.[2][3]

Годинама ради у име грађана Ужица помажући пре свега младим, али и свим квалитетним људима који су заслужили да се за њих чује, а који су неправедно „невидљиви”. Активан у времену трајања хуманитарних акција на бројним телевизијама, као и за време поплава када се прикључио акцији за помоћ људима из Обреновца анимирајући грађанство да се одазове у што већем броју. Кроз блиске, популарне, али и дубоко смислене електронске форме преноса жељеног, успео је да анимира и подстакне младе на интелектуални бунт као и на непристанак на осредње, површно и често понижавајуће. Многи од њих постали су и сами протагонисти хуманитарних акција и носиоци културних збивања. Промовишући Златиборски округ и град Ужице, разградио је комплекс провинције под слоганом „Моје место – мој рај” указујући да је провинција стање свести, а не место пребивалишта.
У слободно време пише поезију, а његове песме већ су објављене у песничким зборницима.[тражи се извор]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда за хуманост и ширење културе међу младима — од удружења родитеља деце оболеле од дистрофије мишића
- Награда „Чувар традиције Златиборског краја” — на манифестацији „Сусрети на Змајевцу”, 3. августа 2014.[4]
- Награда за залагање и промовисање интереса младих — од Уније студената Ужица, 10. јануара 2018.[5]
- Захвалница града Ужица — за дугогодишњи рад, 2011.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Немања и Нађа проглашени за најмлађе новинаре у Србији”. youtube.com. Приступљено 12. 7. 2018.
- ^ „NOVINAR I HUMANISTA O NASLEĐU, VASPITANJU I PONOSU: Duh prostakluka je kao bumerang!”. REPUBLIKA (на језику: енглески). Приступљено 16. 07. 2018.
- ^ Prakticna zena (8. 12. 2016), Praktična žena - Komplet lepinja i igre užičkog kraja, Приступљено 16. 07. 2018
- ^ „Немања Ковачевић добитник награде Чувар традиције”. youtube.com. Приступљено 12. 7. 2018.
- ^ „Немања Ковачевић добитник награде за промовисање интереса младих”. youtube.com. Приступљено 12. 7. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Немања Ковачевић у емисији Србија онлајн
- Немања Ковачевић у емисији Јутро онлајн